TikTok može biti odlično mesto za edukaciju – sve zavisi koga pratite. Milica Crkvenjakov je devojka koja stoji iza profila “Draga Devojčice” gde pomaže devojčicama i tinejdžerkama da se obrazuju o sopstvenom telu, o menstruacijama, sekretu, seksualnosti i seksu. Njen profil predstavlja “sigurnu luku” za žene i zato je odličan sagovornik za pitanja koja se tiču 8. marta i feminizma koji je sa njim usko povezan.
U daljim redovima Milica nam otkriva sa kojim se izazovima susreće na svom TikTok i YouTube kanalu, šta je najčešće pitaju i kako vidi budućnost feminizma.
Kako si došla na ideju da započneš svoj “Draga Devojčice” TikTok profil?
Duže vreme se bavim radionicama za devojčice sa najrazličitijim temama o odrastanju. U jednom trenutku, kada sam se odselila, nisam više mogla da držim te radionice, pa sam krenula da snimam o tome i kačim na YouTube. Nisam nikad mislila da će porasti u to što je “Draga Devojčice” sada.
Da li se i sa kojim predrasudama susrećeš na svom TikTok profilu?
Da, pogotovo kada pričam o temama koje se smatraju iole kontroverznim. Mada, za skoro svaku temu – menstruacije, pubertet, anatomija… – dobijam komentare “Kako možeš o tome da pričaš, ovde ima dece!” Ne znam za koga misle da pravim svoj sadržaj kada tako nešto kažu. Naravno, tu su takođe komentari kad god pričam o feminizmu gde, kažu da o tome pričam “Samo zato što me nijedan muškarac neće”. Hvala, ali ja sam gej.
Kako ljudi generalno reaguju na sadržaj koji kreiraš? Da li se češće susrećeš sa podrškom ili negativnim komentarima?
Zavisi od ljudi. Ono što je meni bitno je da ljudi za koje pravim sadržaj – mahom devojčice – veoma pozitivno reaguju, zahvalne su da postoji takav sadržaj, zato što niko neće da priča sa njima o tome.
Stalno mi pričaju kako nastavnici biologije preskaču lekcije o menstruaciji pošto ih je sramota o tome da pričaju, a sa odraslima u porodici nemaju dobar odnos i ne osećaju se opušteno da pričaju o tome.
Koja su najčešća pitanja koja ti postavljaju devojčice i devojke?
Na prvom mestu su pitanja o menstruaciji i sekretu. Bez obzira koliko puta sam na ta pitanja odgovorila u videima i postovima, šalju mi te poruke zato što žele personalizovan odgovor. Nažalost, to je nemoguće. Niti sam lekar, niti ih poznajem, ne mogu da dam takav odgovor. Takođe su česta pitanja o zaljubljivanju: “Kako da se svidim simpatiji?” “Kako da znam da li se sviđam nekome?”
Da li ti i muškarci postavljaju pitanja, ostavljaju komentare i šta njih interesuje?
Veoma retko, ponekad se jave i pitaju neko specifično pitanje, uglavnom nešto što ima veze sa seksom. Mogu da vidim da gledaju moje videe, ali i da imaju dodatnih pitanja, mislim da ih je često sramota da lično pitaju.
Šta je za tebe feminizam?
Sloboda. Sloboda od stereotipa, od očekivanja, od uslovne socijalizacije.
Kako vidiš budućnost feminizma?
Mnogo intersekcionalnije nego što je trenutno, pogotovo kod nas. Mislim da na Balkanu imamo dosta “suvo” shvatanje feminizma, nimalo inkluzivno po pitanju različitih religija, kultura, rasa, rodnih identiteta.
Tužno je kada vidim koliko su neke feministkinje isključive, ne znam zašto im je teško da prihvate ljude koji su drugačiji i shvate da više različitih iskustava može samo da doprinese snazi pokreta.
Da li si primetila razlike u doživljaju i pristupu feminizmu kod gej i strejt populacije?
Mislim da je mnogo više individualno nego u sklopu zajednice. Mislim da LGBT+ populacija više može da se identifikuje sa mnogim borbama feminističkog pokreta, ali naravno da i u LGBT+ populaciji ima mizoginista, pa i antifeminista. Činjenica je da su pokreti povezani, kao što su svi pokreti za ljudska prava povezani.
Ko te inspiriše kada je u pitanju aktivizam?
Ljudi u mojoj okolini. Odrasla sam volontirajući u različitim organizacijama, okružena ljudima koji se zalažu za neko bolje sutra. Mislim da je mnogo bitnije da nađemo inspiraciju u pravim ljudima oko nas, nego u ljudima o kojima smo samo čuli preko ekrana, koji su negde daleko.
Šta misliš da je trenutno najbitnije kada je u pitanju borba za ženska prava?
Globalno, da se pruži adekvatna podrška ženama izbeglicama da izgrade dostojanstven život. Lokalno, to bi bila kontinuirana odbrana našeg prava na telesnu autonomiju i abortus, kao i podrška ženama kojim su prilike prečesto uskraćene – uglavnom nacionalnim i rasnim manjinama, trans ženama i ženama sa invaliditetom.
Šta želiš svim ženama za 8. mart?
Da se svaki dan probude znajući svoju vrednost. Da nikome ništa ne duguju i da se osećaju dovoljno slobodno da žive život o kom sanjaju.
Da li misliš da je menstruacija tema o kojoj se ne govori dovoljno?
Apsolutno. Kao što rekoh, ja pričam o menstruaciji i dobijem komentar “Kako smeš o tome da pričiaš, pa to je nešto privatno!” Nije previše privatno kada je nešto što pola populacije proživljava mesečno, a druga polovina nije nimalo edukovana o tome. O menstruaciji treba pričati otvoreno, u školi, kod kuće. Treba puštati reklame za menstrualne proizvode na kojima se pokazuje krv, a ne mistična plava tečnost.
Gde još devojke mogu da se informišu o sopstvenom telu i promenama kroz koje ono prolazi?
Najbolje, naravno, kod lekara, ali i kod starijih osoba sa kojima su bliske i kojima veruju. Internet je sjajan resurs – ako znaš da ga koristiš. Znači ne Krstarica i drugi forumi, već članci na medicinskim sajtovima koje su potpisali lekari. Nažalost, toga je jako malo na srpskom, zato i radim to što radim. Ima i dosta knjiga koje obrađuju razne ove teme, ali lično mislim da su mnoge napisane dosta konzervativno.
Koji je tvoj savet za mlade žene?
Da se što pre sklone sebi sa puta. Prosto moraš biti samouverena i biti sama sebi vetar u leđima. Ti bukvalno možeš sve, apsolutno ne postoji stvar koju ti ne možeš da postigneš. Veruj da su mnoge žene pre tebe prošle tim putem i da su spremne da ti pomognu – samo ih pitaj, javi se. Ti si jedina osoba koja je sa tobom od početka do kraja i moraš da izgradiš sebe koja ti se sviđa. Sebe na koju si ponosna. I onda tako svaki dan.
Fotografije: wannabemedia.rs
Pitanja: Jovana Petković
