Ta sam. Zdravlje mi je uvek bilo na poslednjem mestu, ma i dalje od poslednjeg. Toliko da godinama nisam išla kod lekara, pa su izgubili moj karton u Domu zdravlja. Govorila sam da meni doktor ne treba, ništa mi ne fali… i onda je sve počelo od jedne obične prehlade. Sve je počelo da se niže jedno na drugo kao lavina, da i dalje ne mogu da se oporavim.
I u tih nekoliko godina bilo je neizmerno mnogo stresa. Uvek sam se hvalila time kako me ništa nije stiglo i da sam sve stoički izdržala. A onda mi je život udario šamar. I sada kad razmislim – bilo je neminovno. Ne znam zašto sam ikada mislila da nije.
View this post on Instagram
Ne planiram da pričam sad o svojim zdravstvenim problemima, nije u tome poenta. Poenta je da niste jači od drugih ljudi i ako vam se čini da vam ništa ne fali, ne mora da znači da je to tačno. Zato postoje redovne kontrole, da na vreme otkrijete da li nešto nije u redu.
I sada razmišljam zašto sam toliko dugo odlagala posete doktorima. Mislim da je u pitanju strah, strah da će se nešto otkriti i moju psihičku nespremnost da se time bavim. Donekle i lenjost i misao da, ako ignorišem povremene bolove, proći će. U smislu nestaće jer se pravim da ne postoji.
A najvećim delom je to neodgovornost. Kako nikad nisam bila naučena da brinem u sebi, niti sam u porodici imala primere na koje sam mogla da se ugledam. Svi su ignorisali simptome bolesti dok nije došlo dotle da više ne sme da se ignoriše. Svi odreda su odlagali odlazak doktoru. I nekako mislim da nam je to u kulturi. Da smo svi odreda neodgovorni ili barem mnogi od nas. Statistike to i pokazuju, jer bi toliko bolesti bilo izlečeno i ne bi došlo do smrtnih ishoda ili težih oblika bolesti da se sa lečenjem krenulo na vreme.
Zato sam na teži način naučila kako da budem odgovorna. Niko neće ići kod lekara umesto mene, ići na analize, skupljati rezultate i zakazivati preglede, provoditi sate u čekaonici. Niko neće rešiti moj problem umesto mene. A u našem narodu postoji tendencija da se sve to izbegava, da je odlazak kod doktora strašan i izuzetno neprijatan, naročito kad su u pitanju stomatolog i ginekolog.
View this post on Instagram
Žene iz našeg okruženja će se radije odlučiti na odlazak kod frizera, na manikir ili nešto slično, nego što će zakazati redovni pregled kod ginekologa. Kao da su nam prioriteti okrenuti. A o mentalnom zdravlju da ne govorim, jer kad je u pitanju fizičko zdravlje – mnogi ipak u nekom trenutku i odu kod doktora, a što se tiče mentalnog neće se obratiti za pomoć iako je više nego očigledno da im je pomoć potrebna.
Možda vas roditelji nisu naučili da treba da pazite na sebe, ali više niste deca, naučite sami sebe da to radite. Naučite da sortirate svoje prioritete i sebe stavite na prvo mesto. A jedan od osnovnih oblika ljubavi prema sebi jeste upravo redovan odlazak kod doktora i briga prema svom zdravlju.
Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste
Jovana Petković
