Popravljanje drugih nije vaš posao, osim ako jeste – ali tada znate da nikoga ne možete popraviti i da samo možete ponuditi smernice i savete i alate onima koji žele sami sebi da pomognu. Popravljanje ne može da počne dok ne prihvatimo sebe takve kakvi smo, koliko god da smo oštećeni – a svi jesmo, u manjoj ili većoj meri. Međutim, ako spadate u veoma saosećajne i brižne osobe, verovatno ste se već sto puta sudarili sa tom istinom, iako vam je ona dobro poznata.

Ne možete da odolite svom nagonu da popravljate slomljene, tešite neutešne, lečite neizlečive… Niste jedini. Ali, kako se nosite sa popravljanjem i do koje mere uspevate da pružite podršku i pomoć koja je nekome potrebna, umesto one koju želite da on prihvati – pravi razliku. Popravljanje zahteva poštovanje granica, baš kao i sve drugo u svim odnosima u koje stupamo sa drugima.

Šta, dakle, radite kad vam dođe neko umoran, uplašen, gladan pažnje, usamljen i uplašen? Neko ko se bori sa situacijom u kojoj se našao, jer je izgubio posao ili voljenu osobu, ili je izgubio sebe. Ako vam srce zaigra jer vam predstoji omiljeni uzbudljiv posao, u kome možete zaboraviti sebe i sopstvene nedostatke (i potrebu za popravkom), zasučete rukave i prionete na popravljanje – zaustavite se. Znate šta radite. I znate da vam neće uspeti. Zato što kroz svoje ponašanje ne izražavate poštovanje prema drugoj osobi, već je uzimate u svoju zaštitu i oduzimate joj moć da sama donosi odluke koje su najbolje za nju. Možda je popravljanje drugih vaša strast, ili vaša zavisnost, vaš način da iskusite dubinu sopstvene emocionalnosti u čemu možete preterati toliko da popravljajući drugu osobu naškodite sebi preko svake mere.

Budite oprezni kad hrlite da popravljate! Verovatno ste prirodni negovatelj, koji će morati da pripazi na sebe, dok daje sve od sebe da pomogne nekom drugom. Morate biti sigurni da se brinete o sebi, pre nego što pokušate da spasavate druge – briga o sebi mora biti na prvom mestu, a to je ponekad tako teško. Naročito kad bežite od svojih problema, baveći se tuđim.

Shvatite popravljanje kao priliku za lični rast

Kad se suočite sa bolom bliske osobe i popravljanje se instinktivno pokrene u vama, setite se da to nije vaša odgovornost i to što neko doživljava patnju ili prolazi kroz iskušenje, njegova je prilika za rast – ali i vaša, ako ostanete distancirani.

Morate poštovati izbore druge osobe i verovati u njenu snagu da isceli sebe – ako je to ono što želi. A to je veoma teško, naročito kada ste već sreli mnogo divnih ljudi koji nisu mogli i hteli sebi da pomognu i koji nisu dali svoj doprinos svetu onako kako su mogli – protraćili su svoj talenat, utapajući se u alkoholu i drogama, strahu i samosažaljenju i propustili su sve prilike da nauče vredne lekcije o sebi, o drugima i o životu. Ali, iste te lekcije ste propustili i vi, ako i dalje reagujete na isti način – skačete i žurite da popravljate i spasavate, umesto da stanete i razmislite, ili sačekate da vam pomoć bude zatražena i da je onda pružite onako kako je tražena.

Pročitajte i ovo: Šta je toksična empatija – možemo li zaista biti previše saosećajni?

Pružite podršku umesto popravke

Trebalo bi da smo u stanju da se spremno pojavimo i pružimo ljubav i podršku onima kojima je to potrebno – ali važno je kako se pojavljujete, kako nastupate. Ako preuzimate stvar u svoje ruke i nemilosrdno popravljate, oduzimate drugoj osobi moć da to učini sama za sebe. Možda, vođeni lošim iskustvom, verujete da ta osoba to ionako neće učiniti sama i onda se sažaljenje pridružuje vašoj potrebi da negujete i isceljujete – u tom slučaju, oduzimate drugoj osobi i moć i dostojanstvo. A možda sve to znate i mrzite što se tako osećate i želite da prestanete. Ako ste unapred nesrećni zbog ishoda (očekujete neuspeh popravke), možda shvatate da je i vama potrebna popravka. Ali kakava? Šta je ono što biste hteli da neko uradi za vas i da li postoji nešto što neko može da uradi umesto vas? Nije teško zameniti mesta i naći se u koži onoga kome treba pomoć, jer, s vremena na vreme, treba nam svima, u manjim ili većim dozama.

Počnite da učite – setite se, to je lekcija, prilika za rast. Pružite podršku na zdrav način, odnosno, onu vrstu pomoći koju ta osoba traži. Ako ona ne traži ništa, samo budite tu i slušajte je. Možda joj treba da govori i obrađuje svoja osećanja u vašem prisustvu, možda joj možete omogućiti da se oseća bezbedno i da čuje sebe. Aktivno slušanje je možda najbolji način da nekome pružite podršku, a da ne skliznete u režim popravljanja. A kad čujete i primite sve što je neko izrazio, pitajte kako možete da pomognete, šta toj osobi treba od vas u toj situaciji.

Kada pokušavate da podržite blisku osobu, dete, roditelja, partnera, prijatelja, može biti teško da napravite razliku šta je do njih, a šta je do vas. Morate saznati šta je njihova potreba i njihov zahtev od vas i uvideti da li pokušavaju da prebace svoju odgovornost na vas – a to nije zdravo. Ili samo žele da znaju da ste na njihovoj strani, da ih volite i razumete, bez obzira na sve (to je zdrava podrška).

Popravljanje verovatno nije ni u najboljem interesu druge osobe, a ni u vašem. Svoju bezuslovnu ljubav i podršku možete izraziti tako što ćete biti tu za drugu osobu, što ćete je slušati i razumeti i ponekad joj reći istinu koju nije lako čuti – a to je dovoljno težak i izazovan zadatak za svakog.

Svi smo donekle oštećeni, svima nam treba razumevanje, ljubav i toplin drugog ljudskog bića – i svima su nam potrebni alati za popravljanje. Kad se malo uvežbamo koristeći ih na sebi, možemo ih ponuditi drugima i ohrabriti ih da ih primene na sebi. Tako ćemo sačuvati zdrave granice i zdrave odnose, pune prihvatanja i poštovanja.

Pročitajte i ovo: Šta je aktivno slušanje i kako da poboljšate tu veštinu

Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance

Brankica Milošević

Comments