Kad počneš da osvajaš samostalnost, negde oko dvadesete, imaš desetak godina da usvojiš i integrišeš u praksu neke obične, zdravorazumske i praktične životne mudrosti, temelje koji će ti omogućiti da se orijentišeš u periodima kada izazovi postanu neprijatni, ulozi veliki, a odluke teške.
Život se uveliko odvija. Nema generalne probe, nema ničega što se ne važi i ne računa, nema pauze i odmora. I tako će biti do kraja.
Prijatelji su ti ono malo bliskih ljudi sa kojima učvršćuješ odnose između svoje dvadesete i tridesete godine. Oni koje imaš na društvenim mrežama nisu stvarno tvoji prijatelji – iako bi neki od njih sigurno bili, kad bi imala vremena i prilike da razvijaš te odnose uživo. Virtuelni prijatelji su zanimljive osobe za koje verovatno ne bi znala da postoje, da nije društvenih mreža i to je dovoljno da ti proširi vidike.
Tvoja porodica je najvažnija u tvom životu, čak i onda kad te ne podržava i kad pokušavaš da prevaziđeš ograničenja koja ti nameće i sputavajuće vaspitanje koje ti je pružila.
Tvoje slabosti nisu ključne – njih treba da pozanješ i prihvatiš. Ono što je važno i što treba da razvijaš, to je tvoja snaga.
Učenje se nikada ne završava, znanje je preobimno za samo jedan život i uvek imaš šta još da naučiš. Zato je potrebno da odabereš pravac i da se fokusiraš na ono čime želiš da se baviš i da stalno unapređuješ svoje znanje.
Vredne stvari zahtevaju mnogo truda, rada i ulaganja. Da bi postigla svoje ciljeve biće potrebno mnogo više vremena, nego što si u početku mislila. A svaki postignut cilj otvara put ka nekom novom cilju.
