Bez obzira na entuzijazam, strpljivost i opraštanje, nežna osećanja i rešenost da daš sve od sebe da veza uspe, ako je partner uporno negativan i ne prihvata tvoj pozitivan uticaj i ako je seks nezadovoljavajući, prezir će se pojaviti (obično posle dugotrajnog perioda ljutnje na partnera), odnos će se urušiti i veza će pući.
Ove pojave su povezane – koliko god dugo tolerisala loš seks, ili zatvorenost i negativnost partnera, nećeš moći da održiš neprekidno razumevanje i nećeš moći stalno da trpiš ono što ti smeta. Prezir će se razviti i ispuniti svaku pukotinu vašeg odnosa, a onda će se širiti u tim pukotinama, dok ne otkriješ da više nemaš ni malo naklonosti prema partneru, ni malo razumevanja za njegove slabosti i da prosto ne možeš da ga smisliš. Ponekad ga sažaljevaš, a kad se pojavi to osećanje, više ne možeš da podvaljuješ sebi i da misliš da je to saosećanje. A onda se setiš da je on osoba odgovorna za sebe i svoj život i ako odbacuje sve dobro što mu nudiš (i što mu svi nude) i sabotira sam sebe u svakom mogućem napredovanju, da je to njegov izbor i njegova stvar i da zbog toga ne treba da ga saželjavaš, ali možeš da budeš ljuta na njega.
Kad počneš bolje da se osećaš dok si ljuta na partnera, odnosno, kad to postane dominantno osećanje, prezir je vrlo blizu – vreba i čeka momenat da se izlije i natera te da shvatiš da si prevazišla tu vezu, ili prosto izgubila strpljenje, jer se ono pretvorilo u trpljenje.
Možeš da budeš ljuta na nekog, dok još imaš neka očekivanja (a očekivanja definitivno vode u razočaranja) i dok veruješ da je on prosto lenj i nemaran i da se ne trudi (ali možda će se osvestiti i potruditi). Međutim, kad počneš da ga prezireš, to znači da više ništa ne očekuješ, da veruješ da on nije kvalitetna osoba (koju si ti videla u njemu) i da radije bira lenjost i nemarnost, nego da se potrudi da svoj život dovede u red (i da te ne izgubi).
