Trebalo bi da su kompleksi ostali za nama, tamo u pubertetskim danima, kad nam se telo stalno menjalo i nikako nije htelo da bude bujno u grudima, krhko u struku i srazmerno u donjem delu. I najzgodnija tinejdžerka uvek ima neki problem sa svojim telom – ili je uverena da još nije dovoljno mršava, ili želi punije usne, a čak i kad je svesna da izgleda vrlo privlačno, previše je zauzeta negovanjem svoje privlačnosti.
Kompleksi i stid ne grade samopouzdanje, kao ni arogantno uverenje da smo najzgodnije i najlepše. Oni nas drže u zarobljeništvu. Kompleksi nas navode da izgradimo ubređenje da nismo dovoljno lepe i zgodne i da stalno treba da se popravljamo, a arogancija nam oduzima šarm, jer stalno nastojimo da pokažemo kako smo bolje od drugih.
Zajdno sa građenjem ličnosti, ide i izgradnja seksualnog identiteta, a on je u tesnoj vezi sa našom idejom o tome koliko smo lepe i privlačne.
Stidljivost će nas sprečiti da se opustimo u krevetu, a arogancija će nam pokvariti spontanost i uživljavanje.
