Da li vaš um stvara neprekidnu unutrašnju buku, tako da noću dugo ne možete da zaspite? Da li osećate da vam treba odmor od razmišljanja? Da li se osećate kao da sami sebe ne možete da ostavite na miru? Niste jedini. Glava prosečnog savremenog čoveka bruji kao košnica i svima nam je potrebno da naučimo da umirimo svoj um i stvorimo oazu unutrašnje tišine. A da bismo došli dotle, potrebno je da razvijemo svesnost – i da je stalno praktikujemo.

Svesnost ponekad dolazi nakon haosa

Svesnost je ponekad skokovita – osvajate je u nivoima, a pre sledećeg nivoa jasnoće, možete iskusiti haos i konfuziju. Da li poznajete taj osećaj? Kad se izmučite u mentalnom paklu, pitajući se šta ste bogu zgrešili, a onda vam odjednom „sine“ – misli vam se razbistre i sve kroz šta ste prošli vidite sa izvesne distance. Kao da ste se popeli na vrh planine, dišete punim plućima (unosite neverovatne količine kiseonika) i gledate svet u podnožju, obavijen izmaglicom. Kako ste dospeli na vrh? Kao da ste samo skočili i obreli se gore. Na neki način i jeste – doživeli ste kvantni skok i osvojili svesnost naprednog nivoa. Inicirali ste se u sledeći razvojni krug. Osećate olakšanje, vidite u čemu ste preterivali, dramili, udarali u zidove, vidite svoju tvrdoglavost, preosetljivost, svoje ego-tripove i slepe uglove i nekako ste sebi smešni i simpatični istovremeno. Osećate da ste se previše mučili, ali da ste adekvatno nagrađeni za svoju patnju, osećate da ste se nečeg oslobodili i da možete da nastavite dalje – i veoma ste radoznali da vidite šta će to biti i dokle ćete stići. Tako se oseća svesnost.

Šta je svesnost?

Živeti u svesnosti znači doživljavati svoj život u višem, namernijem stanju svesti. Obraćati pažnju na više stvari, imati „osetljiviji radar“, jaču percepciju, širu perspektivu, biti svesniji sebe (svojih misli, osećanja, senzacija i stanja) dok ste istovremeno svesni svog okruženja i drugih ljudi. Svesnost je senzor širokog spektra, koji „hvata“ vibracije iz sopstvenog unutrašnjeg života, kao i iz okruženja, zbog čega osećate dublju povezanost sa sobom i sa svetom oko sebe, dok istovremeno jasno osećate svoju individualnost, kao i povezanost svega i svih u životu i univerzumu.

Svesnost je takođe i sposobnost posmatranja i prihvatanja (sebe i svega oko sebe) bez osuđivanja, odakle dolazi sposobnost boravka u sadašnjem trenutku – a to je mesto na kome se nalazi oaza unutrašnje tišine.

Najveći deo naše brige i uznemirenosti dolazi od iščekivanja onog što će doći, ili od kajanja zbog onog što je bilo i „recikliranja“ starih misli i strahova. Deo svesnosti je učenje da svoje misli vidimo samo kao misli, da im ne pridajemo značenje i moć da upravljaju našim postupcima (naročito kad razmišljamo negativno o sebi). Vežbanje boravka u sadašnjem trenutku i obraćanja pažnje na ono što se trenutno dešava, može nam dati malo odmora od opterećujućeg razmišljanja i briga.

Kako da postanete svesniji

Pored raznih metoda i praksi o tome kako da postignete i praktikujete svesnost, postoji nekoliko ključnih stvari.

Obratite pažnju na ono što se dešava u vama i oko vas.

Kako se osećate? O čemu razmišljate? Zašto radite to što radite? Kako provodite vreme i sa kim? Kako se osećate zbog te osbe (tih osoba)? Šta vam donosi radost? Šta je ono zbog čega se osećate loše ili o čemu ne želite da razmišljate?

Kada se svesniji svega uopšteno, to vas vodi ka onome na šta treba da obratite pažnju – ako primetite da vam se misli vraćaju na istu stvar (neki razgovor, sećanje, zadatak), zapišite to i opet se vratite na sadašnji trenutak. Kad razgovarate sa ljudima, prestanite da razmišljate, da procenjujete njihove reči i izvodite zaključke – samo slušajte šta govore. Otkrićete da možete mnogo naučiti kad samo slušate i shvatićete koliko je ljudima potrebno da ih neko čuje, što će produbiti sve vaše odnose.

Ne komplikujte

Život može da bude jednostavan, mi ga komplikujemo, pokušavajući da sve kontrolišemo i u sve se mešamo. Ne komplikujte – uzimajte ono što vam je na putu, jedno po jedno. Kad ste u šetnji, uživajte u šetnji – upijajte sve što vidite i čujete, gledajte nebo, drveće, cveće, slušajte i osećajte vetar, cvrkut ptica, sunčeve zrake, kišne kapi… Otvorite se za kontakt sa prirodom i prepustite se, usmerite svoj „radar“ na vibracije prirode i uskladite se sa njom. To će vam doneti duboko uživanje, osećaj lakoće i radosti, koji dolazi od povezanosti – budite svesni toga, svesnost ne kvari radost (jer nema veze sa racionalnošću).

Pročitajte i ovo: Mindfulness – šta sve uključuje svesnost

Osnove na kojima se gradi i razvija svesnost

Nesuđenje

Čak i kad ste sasvim objektivni u nastojanju da formirate stav, možete podleći određenim predrasudama – svesnost je u nedonošenju kritičkih zaključaka. Ostanite otvorenog uma i radoznali, ne kritikujte ni sebe ni druge, ne osuđujte i ne presuđujte. Tu ste da posmatrate i otkrijete šta je to što treba da naučite o sebi, ljudima oko sebe, životu i svetu. Budite svedok i posmatrač, to je velika lekcija svesnosti.

Strpljenje

Strpljenje je zaboravljena i potcenjena sposobnost – niko danas nema vremena za strpljenje. Po navici jurimo i žurimo, a strpljenje zahteva da usporimo i da verujemo procesu. Mnoge važne stvari u životu su proces, kome je potrebno vreme da se razvije i ne možemo imati sve što želimo – odmah. Strpljenje je potrebno i za posmatranje, učenje i izgradnju svesnosti.

Početnički um

Otvoreni um je zapravo, um učenika, večitog početnika, koji je uvek radoznao, otvoren za nove ideje i spreman da proširi svoju perspektivu. Svesnost početničkog uma donosi radost i opuštenost – nemate nikakav problem sa tim da nešto ne znate, da pitate i saznajete. A ni tada nemate problem da promenite mišljenje, stav, uverenje, kada doživite dublji uvid. Kada živite i postupate kao da sve doživljavate i otkrivate prvi put, imate veće šanse da mnogo toga naučite i napredujete.

Poverenje

Mnogi ljudi imaju problem sa poverenjem – sa verom u sebe, svoju hrabrost i osećanja, kao i sa poverenjem u druge. Svesnost se delom sastoji u tome da povratimo poverenje u sebe, svoju intuiciju, svoju kompetenciju. Na tom putu ćemo praviti greške, ali ako verujemo sebi i svojoj sposobnosti da donosimo odluke i prihvatamo odgovornost, moći ćemo da rastemo.

Nestremljenje

Ovo vam može biti čudno i u suprotnosti sa vrednostima sveta u kome živite. Zar ne treba da budete ambiciozni, stremite sledećem ostvarenju, nastojite da postanete bolji? Zar ne radite upravo to, kad pokušavate da budete svesniji? Pa, ako to radite, verovatno vam teško ide. Zaboravljate opuštanje, prepuštanje, boravak u sadašnjem trenutku, pronalaženje oaze mira i tišine u sebi. Zbog toga ljudima često teško pada meditacija – ne znaju šta da rade kad ne treba ništa da rade, već samo da budu prisutni i mirno sede. Sva razlika između „činiti“ i „biti“ nalazi se u opuštenom prisustvu, koje posmatra, ne donoseći zaključke.

Prihvatanje

Često smo nesrećni zato što naši napori da nateramo stvari (sebe, ljude, odnose, situacije) da budu ono što želimo, ne uspevaju. Mi sami i ljudi oko nas (odnosi, situacije) ostaju takvi kakvi su, a mi to ne prihvatamo i želimo da se promene, postavljamo uslove (kad postignem to i to, biću srećna), trošimo vreme i energiju ulažući ih u ljude koji nisu dobri za nas i odnose koji ostaju toksični, šta god mi činili. Moramo da prihvatimo sebe takve kakvi smo i moramo da prihatimo druge takve kakvi su – tako se praktikuje svesnost i tako rastemo i razvijamo se.

Otpuštanje

To je prirodni nastavak prihvatanja – ono često dovodi do otpuštanja. Kada prihvatimo da je neka situacija, odnos, osoba, takva kakva je i da neće postati drugačija, koliko god mi to želeli i nastojali da utičemo na to, sledeće je otpuštanje vezanosti za tu osobu, odnos, situaciju. Ostavljamo to i idemo dalje. Često sa tugom, ali ta tuga nije teška, ona je samo deo procesa otpuštanja, pri čemu se osećamo oslobođeno i umireno. Kada nešto pustimo, ne doživljavamo gubitak, samo nastavljamo dalje (sa živim osećanjima, koja lagano blede) i sve se više udaljavamo.

To su pojedini načini da praktikujete svesnost, da je učinite sastavnim delom svog života, svog razmišljanja, načina posmatranja i doživljavanja, svoje stvarnosti. Niko vam ne može postaviti rok i dati nagradu ili potvrdu za postignuće. To nije nešto što naučite, usvojite i idete dalje – svesnost je stanje u kome živite.

Pročitajte i ovo: Šta nam donosi svesnost, zrelost i mudrost

Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance

Brankica Milošević

Comments