Ako već imate nešto iskustva, crvena lampica vam se pali čim se pomene iskustvo. Jer, iskusni znaju ono što će neiskusni naučiti (na teži način) – “iskustvo” bez ikakvog prideva ispred, znači da su pridevi izbegnuti, jer spadaju u grupu bolnih, razočaravajućih, ponižavajućih… Kad stoji pridev “dragoceno” takođe se radi o lošem iskustvu, koje međutim ne biste propustili ni za šta na svetu i u koje biste ušli ponovo, kad biste mogli da vratite vreme i izaberete da nešto doživite opet, ili da ga uopšte ne doživite. Dobra iskustva su uvek označena odgovarajućim pridevima, kao što je “fantastično”, “divno”, “nezaboravno”. Pa, ako nemate iskustva, svakako ćete platiti danak neiskustvu, kao što to uvek biva, ali na trnovitom putu ljubavi i jada, možete mnogo naučiti i možete se orijentisati. Makar ta orijentacija služila jedino tome da je se setite kad ste već stekli, hmmm, iskustvo.
Tinejdžerska ljubav
Prvu ljubav možete da doživite i u vrtiću, ali u tinejdžerskom uzrastu, ljubav postaje telesna, osećanja prožimaju telo i zahtevaju da nešto uradite sa tim. Da se ljubite i dodirujete, da se prepustite uzbuđenju i odete tamo kuda vas vodi. Tinejdžerska istraživanja su najčešće nespretna, frustrirajuća i praćena osećanjem srama i krivice, jer stupate na zabranjenu teritoriju (osim ako niste imali mnoooogo sreće, pa ste odgajani u duhu slobode i istine). Sami najbolje znate kroz šta ste prošli u tom uzrastu i kako ste se osećali (ja se ne bih nikada vratila u doba prve mladosti, ma ni da mi plate večnim životom i mladošću), dakle imate neko iskustvo – i osnovni pojam o tome na šta se zapravo misli, kada se govori o “iskustvu”.
Beznadežna veza
To je ona ljubav kojoj ne možete da odolite, koja vas plaši, oduzima vam samopouzdanje i tera vas da se naprežete i dajete sve od sebe i onda kad već znate da ste se potrošili i da je uzalud sve što činite. Nije vezana za uzrast i možete je doživeti bilo kada – što kasnije, to bolnije. Jednostavno ne možete da odustanete, zato što ste užasno zaljubljeni, ili zato što hoćete da pomognete problematičnom partneru, ili zato što mislite da vam je to poslednja prilika da uopšte imate vezu – a vrlo često ova osećanja idu zajedno. Znate da nema budućnosti za vas, ali ste uporni i grozničavo sebi pokušavate da dokažete snagu ljubavi – ljubav može sve. Ali, beznadežna veza vas pre ili kasnije dovede u situaciju da birate između ljubavi prema drugoj osobi i ljubavi prema sebi, odnosno, do svesti da morate odbaciti sebe, ako hoćete da ostanete i prihvatite odgovornost za život partnera. A tada su stvari bolno jasne – ta ljubav je samo vaša, jer da je obostrana, nikada se ne biste našli u takvoj situaciji. I tada birate sebe, a možda i otkrivate šta stvarno znači voleti sebe – kasnije ćete o tome govoriti kao o “dragocenom” iskustvu.
Udobna veza
Ovakve veze se često završavaju brakovima, ali i ovakvi brakovi se često završavaju – ako otkrijete da vam nije dovoljno da se osećate zaštićeno, da vam bude udobno i da živite uz nekog bez suštinske povezanosti i duboke ljubavi. Mnogima bude dovoljno. To su oni koji često govore o tome kako im je dobro u braku i hvale svoje partnere, jer su vredni, odani porodici, verni. Govore, jer moraju da podsećaju sebe koliko vredi ono što imaju, a vrednost udobnosti je često vrlo određena – dok je vrednost ljubavi neprocenjiva.
