Stojim na stanici. Čekam autobus već 20 minuta, naravno. U ušima mi bubnjaju preživela sećanja od sinoćne kafanske večeri. Još uvek ne znajući gde sam pošla, gde sam došla, spazim oglas na autobuskom stajalištu. Velikim crnim slovima ispisano “TRAŽIM DEVOJKU”, a ispod toga desetak papirića za otcepljivanje, sa brojem telefona. Svi su još na broju. Šala ili ne, uglavnom ja sam ga ozbiljno shvatila. Priđem bliže, pogledam ponovo da li možda ispod piše sitnim slovima nešto tipa: za rad u pekari / supermarketu / hotelu za vanzemaljce / na farmi nojeva … Bilo šta drugo bi bilo verovatnije od ovoga. Ali jok, samo “tražim devojku”.

Odmah sam se setila sinoćnjeg razgovora koji sam vodila s najboljim drugom, koji je, inače, počeo pričom o tome koliko je Nikol Šerzinger (Nicole Scherzinger) dobra riba. Anyway, moving on. U toj priči smo nas dvoje večitih “single/dating-ali-nikad-u-vezi” slučajeva uspeli da definišemo naše viđenje veze. Da, lepo je što smo sprcali 21 i kusur godina u dupeta, i tek smo sada to odradili. Uglavnom, bolje ikad nego nikad, valjda.

Zaključak je sledeći: Traži se dečko/devojka koji, da te ne privlači, bio/la bi ti najbolji prijatelj. Znam da je nekome sada garant sinulo nešto tipa: “Pa što se vas dvoje ne smuvate?” Nije to tema našeg razgovora, ali čisto da razjasnimo – mi smo toliko bliski da bi to bilo malo incestoidno. Nismo smislili nikakvu toplu vodu, znam. Kada sam se ja izjasnila o tome kakvo je moje viđenje veze, drug mi je samo rekao: “Lepo je znati da bar neko žensko tako razmišlja, pa makar to bila i ti”.

Međutim, nešto drugo je tu meni bilo zanimljivo. On je, ovako, dečko jako prijatne spoljašnosti. Lep, visok, zgodan, sportista, inteligentan je, zanimljiv itd. I nikada nema (regularnu) devojku. Ne, nije gej. Ne da bi to bilo išta loše, nego jednostavno nije. Ne, nije ni mutav, baš naprotiv. I hoće devojku, za pravu vezu. Najčešće su tu neke kombinacije, dating varijante, nit’ jesu zajedno nit’ nisu, ništa se tu ne zna, a devojke su uglavnom te koje nešto komplikuju, “igraju igrice” i tome slično.

A meni nikako nije jasno zašto?

S druge strane, od ovo malo drugarica što imam, 90% je solo i uvek traže “normalnog” dečka. I uvek su oni komplikovani, zbunjujući i šta sve ne.

Dakle, imamo sledeću situaciju: Normalan i lep dečko, nema devojku i nikako da je nađe. Normalna i lepa devojka, nema dečka i takođe nikako da nađe. Kako je moja drugarica jednom pametno izjavila: “Svaki normalan kog ja znam mi je drug. A sa drugom jednostavno nikada ne bih mogla. Fuj!”

U doba Facebook-a, mesendžera, Skype-a, Twitter-a i 300 ostalih čudesa, koja nam još olakšavaju komunikaciju i upoznavanje (btw nije da podržavam virtuelni vid druženja), mi imamo nikad više solo ljudi oko nas. Meni tu nešto ne štima. A i da ne koristite nijedan od ovih medija, uvek možete da u ruke uzmete olovku i papir, napišete lepo oglas i okačite ga na banderu … Doduše, većina će misliti da ste paćenik ili ludak, ali meni oglas na stanici nema nešto puno razlike od stavljanja single u info na fejsbuku. Ako to još prati i neka napućena slika a la “sise-na-izvolte-i-veselje”, onda je to meni skroz isto. Mislim, da nemate dečka/devojku i niste u fazonu da ga tražite na taj način, ne biste ni oglašavali da ste single ili u open relationship-u, ili šta već ima u opcijama.

Dakle, svi traže i svi kukaju a niko ne nalazi. Biće da je fora sledeća:

1. Samo kukaju da hoće nekoga jer im je dosadno, a u stvari nisu sposobni ni sebe da podnesu a ne još jednu osobu.
2. Hoće samo nekoga za seks.
3. Kažu da hoće nešto jednostavno i lagano, a onda sami prvi prave dramu.
4. Hoće nekoga da im čuva kuče dok su na poslu.

Ili stvarno hoće nekoga da se s njim drže za ruke i šetaju “Kališom”, pa posle toga idu na paintball (to bi bila moja fantazija). Dakle, dragi moji, odlučite se molim vas šta tačno hoćete, pa pravac u lov. Možda će da potraje malo, možda neće, ali verujte mi, mnogo je lakše kada prvo raščistite sa sobom.

Sledeći korak – oglas. Ne, ne mislim bukvalno. Ali budite otvoreni za nove ljude. Znači, drage devojke, nemojte dečka da otpišete odmah jer ima ružnu košulju. Ako je ovako apsolutni car, nećete mu ni gledati košulju, a ako odigra dobro možda ćete posle nekog vremena baš vi biti ta koja ćeje pocepati sa njega. A što se tiče vas draga gospodo, budite gospoda. Molim vas. Ne glumite frajere, budite malo fini. I manite se obima grudnog koša, da li joj je nos veliki ili nije, da li ima bangave prste… Aman! Bitan je i fizički izgled, ne kažem da nije. Samo kažem da ne tražite dlaku u jajetu. Ja znam dosta parova koji uopšte nisu bili jedno drugom fizički preterano privlačni. Jedan od tih parova sada ima prelepu devojčicu.

Dakle, kada pronađete tu osobu, ne pravite drame, već pokušajte da se ponašate sa njom kao što se ponašate sa društvom. Uostalom, valjda vam neko mora biti i prijatelj ako će vam biti partner na duže staze. Inače, u mom slučaju, duže staze su sve preko 4 meseca, but that’s just me.

A sledeće se odnosi i na jedne i na druge: Ne razmišljajte previše! Ja sam uvek za go with the flow, pa gde nas odnese. Ne kažem da će uvek da vas odnese na dobru stranu, ali, jednom hoće. Uostalom, na greškama se uči.
Kada sam se vraćala sa ture fakultet-posao-trening, oglas je bio sklonjen sa stanice. Izgleda da ga niko nije ozbiljno shvatio. Osim mene. Da li da se zapitam? Ma šta ja znam, ionako sam ovo pisala mamurna.


Milica Radović je uvek u manjku sa vremenom, novcem i strpljenjem. Voli da sa prijateljima sedne na po čašicu razgovora, da zaigra i da se smeje. Nema vremena za gubljenje, ni živaca za kukavice. Baby face, višak energije i manjak kilograma koristi kao prednosti, a vama poručuje : “Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti?”

Editors choice