A da zaviriš u nečiju dušu, a ne u Fejsbuk profil?

A da zaviriš u nečiju dušu, a ne u Fejsbuk profil?

strana 1 od 2

E pa, ovaj naslov našla sam na Fejsbuku. Maznula ga od mog FB prijatelja, pesnika. Ispod ovog posta bilo je još dobrih, duhovitih i istinitih komentara o percepciji. Jer, kakav nam je anfas, takav nam je profil.

Fejsbuk je ogledalo duše, bio je jedan komentar. U očima posmatrača, nadovezao se drugi.

Duša Fejsbuka ogleda se u očima posmatrača? Ima li Fesjbuk dušu? Kuda odlaze ugašeni profili? Ne, ne, nećemo tim putem.

Fejsbuk je dvosmerno ogledalo. Gledamo se kroz njega, kao kroz zatvoren prozor. Vidimo svoj lik na staklu i vidimo onog drugog kroz staklo. Šta u stvari vidimo? Ništa više od onog što smo inače u stanju da vidimo.

I koliko god se trudili da se predstavimo na svom profilu u najboljem svetlu, bićemo ili provaljeni, ili će nas drugi videti onako kako su u stanju da nas vide.

Ako koristim Fejsbuk kao ogledalo, prvo ću da se našminkam. Da okačim fotografije na kojima sam lepo ispala. Linkove koji će ukazivati na moj ukus, opštu kulturu i interesovanja. Postove koji treba da pokažu kako sam duhovita i pametna.

o GIRLS TEXTING facebook A da zaviriš u nečiju dušu, a ne u Fejsbuk profil?

Pa kad zavirim u nečiji profil, pretpostaviću da je on uradio to isto – našminkao se pre izlaska u javnost. Gledajući fotografije, postove, linkove, filmove, knjige i stranice koje mu se sviđaju, pokušaću da prislonim nos na ono dvosmerno ogledalo, ne bi li se pretvorilo u prozor, kroz koji mogu da vidim drugu osobu.