Da ne okolišamo, question of the day is: Zašto momci jedni druge gledaju pod tuševima, i upoređuju equipment?
Možda ste se zapitali zašto razmišljam o ovome? Pa, reći ću vam. Pre par dana sam pričala sa jednim drugom o nekom dečku iz ekipe za koju trenira. I tu je on meni njega hvalio kako je fin, pametan i zgodan, ma već znate, sve po redu. I samo, ničim izazvana, usledi rečenica: “I baš mu je veliki, video sam ga.”
Dooobro…
Nemojte pogrešno shvatiti, on je to meni rekao u sklopu nabrajanja kvaliteta dotičnog mladića. Ali sam se ja onda setila još jedne situacije kada mi je drug sa faksa pričao kako je crncima ipak veći nego belcima. Kako on to zna? Pa posle utakmice, pod tuševima, nije da je gledao – al’ je video. Pošto je bilo tu još par primera kada se tako nešto spomenulo u društvu, ne budem vam ja lenja, nego sprovedem malo istraživanje. Uzela sam podatke, dakle, od muškaraca iz tri kopnena sporta (neću reći koja jer želim da još živim i pišem), i rešim da vidim da li se to dešava i među vodenim nemanima. I tu se zbunim.
Oni to izgleda ne praktikuju u tolikoj meri zbog: “Pa kad izađemo iz hladne vode, još one kupaće gaće koje stežu… Kako bih ti rekao, ali to tad i nije u baš najboljem izdanju. Možda se čak može reći da je u najgorem.” Ali se ipak dešava.
“Imao sam jednog ortaka što je igrao sa mnom, njemu smo se čudili. Bilo je prosto da se zapitaš da li je njegovo.”
Huh dobro je, možemo da odahnemo. Dakle to je široko raspostranjena pojava. Tačnije dešava se gde god se dečaci zajedno tuširaju.
Onda ja sednem i porazmislim. Mislim, tuširala sam se s devojkama (posle treninga, za sve vas dirty minds) i nešto se ne sećam da sam ikada gledala drugu devojku. Ali dve glave su pametnije od jedne, stoga obavim i ovde malo istraživanje među drugaricama. Noup, ni one to nisu nešto praktikovale. Nama, izgleda, nije toliko zanimljivo da na nekoj drugoj gledamo ono što na sebi vidimo svaki dan.
Možda momcima to dođe kao, na primer, upoređivanje visine. Ili snage. To im je verovatno zaostavština od prapredaka, kada su žene birale snažne muškarce koji će moći da brane porodicu (inače, dobro je što to više ne radimo). Ili je to zbog uticaja “švedskih akcionih”. Nemoj da mi se pravite fine, sve ste vi bar jednom u životu pogledale makar deo porno filma. Pa nije ni čudo, kad vidimo ono što oni pokazuju u njima, i ja bih se zapitala i proverila jel to tako kod ostalih “smrtnika”.
Mada, pre će biti da im je jednostavno uvek u glavi ono što žene stidljivo ponekad priznaju. Size does matter. A jeste bitna. Tako bar kažu istraživanja (išla sam po principu “ko nema u vuglu ima u Googlu”). Doduše, bitan nam je i izgled. I tehnika. I pogled. I cipele na rasprodaji. I nova “Maybelline”-ova maskara. Da, nama je svašta bitno. Ali da vam šapnem nešto, u poverenju dragi momci – najbitnije nam je da budete džentlmeni. Nažalost, danas svako smatra da ima pravo da sebi pripisuje titulu “džentlmena”, pa neću širiti našu današnju temu pisanjem o tome. Ovo je bio samo mali savet dečacima, čisto zato što ih toliko volim.
Dakle, fenomen zvani “ajde da ga merimo”. Moram priznati da sam uvek želela da gvirnem u mušku svlačionicu. Nemojte biti pogani, ne zbog toga što vi mislite. Nego zato što mi je uvek bila pomalo gej pomisao na gomilu muškaraca koji se kao zajedno tuširaju i tako to, a sa druge strane se reklamiraju kao “mačo sportisti” (da se zna da u ovome nisam sama, saznala sam da ima i dečaka koji dele moje mišljenje). Može biti da sam čudna, ali, šta znam, ne štima mi to nekako. I uvek me je zanimalo da čujem te njihove priče i bajke koje pričaju kad su zajedno. Valjda zato što ih toliko ne razumem.
Uglavnom, očigledno je dečacima oduvek bila bitna veličina njihovog ponosa. Pa vole da iskoriste priliku, kad im se već ukaže, da vide da li je komšijino bolje, veće, lepše. Meni je ta ideja i dalje smešna i detinjasta. Ali razumem. Jer, očigledno, nama ide u prilog da nam drugovi i to znaju, kad nam se dopadne neki od njihovih saigrača iz tima, ako vam size does matter. Tako da, ko sam ja da se žalim? A čak i ako ne raspolažu tim informacijama, vi, drage devojke, isprobajte onu “koliki nos, toliki ponos”, pa mi javite da li je tačna. Ako bude potvrdno, malo da momcima olakšamo posao, lakše da utole svoju znatiželju. Ja to, kao, samo zbog momaka.
Milica Radović je uvek u manjku sa vremenom, novcem i strpljenjem. Voli da sa prijateljima sedne na po čašicu razgovora, da zaigra i da se smeje. Nema vremena za gubljenje, ni živaca za kukavice. Baby face, višak energije i manjak kilograma koristi kao prednosti, a vama poručuje : “Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti?”
