Antverpen – definicija uživanja

Antverpen – definicija uživanja

Verovatno biste se zbunili kada biste nakon titule “svetska prestonica mode”, umesto imena nekog od velikih gradova poput Njujorka, Pariza, Londona ili Milana, čuli ime malenog belgijskog grada Antverpena (Antwerpen) - po veličini tek nešto veći od Novog Sada. Uprkos tome, ovaj grad je ne samo nezaobilzna tačka na modnoj mapi sveta, već i jedna od najpoznatijih i najznačajnijih destinacija u svetu dijamanata, čokolade, piva, moderne arhitekture i naravno šopinga. Ali, krenimo redom.

Detalj iz grada Antverpen – definicija uživanja

Dijamantska luka sveta

Iako drugi po veličini u Belgiji, zvanična statistika kaže da broj stanovnika koji živi u Antverpenu ne prelazi cifru od pola miliona. Iako relativno mali, Antverpen je uspeo da se pozicionira visoko na mnogim top listama. Uprkos moćnoj konkurenciji u okruženju poput Brisela Pariza, Amsterdama, Kelna ili Luksemburga, Antverpen se održao kao jedan od najznačajnijih centara u regionu, privlačeći veliki broj turista, ali i značajna ulaganja, umetnike i kulturne manifestacije. Kako se to dogodilo?

Diamand Museum Antverpen – definicija uživanja

Davno, u 16. veku, Antverpen se od malog provincijskog grada polako transformisao u sve važniji trgovački centar. Priliv novca iz kolonija, kao i dobra strateška pozicija i povezanost sa morem, učinili su grad glavnim trgovačkim centrom tog doba, u kojem se odvijalo preko 40% ukupne pomorske trgovine u Evropi. Ubrzo su njegov značaj prepoznale i zanatlije koji su obrađivali dijamante u susednom Brižu, te počeli da pomeraju svoje radionice ka severu. Zahvaljujući novim tehnikama obrade dijamanata, Antverpen je ubrzo preuzeo vodeću ulogu u ovoj oblasti na svetskom planu, koju je zadržao do danas. Preko 80% dijamanta pronađenih širom planete danas završava na obradi u Antverpenu, odakle se dalje distribuiraju širom sveta. Ali, ukoliko želite da ih dobijete po nižim cenama – poseta Antverpenu je pravi izbor.

Modni tron

Njujork, Pariz, London, Milano, Rim, Tokio, Barselona… Kako se postaje svetska prestonica mode? Ako pogledamo njenu istoriju u nekim od pomenutih gradova, videćemo da na to utiče više faktora. Sve je počelo sa jačanjem plemstva i apsolutnih monarhija. Setimo se kostima koje možemo videti u različitim muzejima ili na platnima francuskih, španskih ili italijanskih dvorskih slikara iz 16. i 17. veka. Ili možda Velaskezovih “Infantkinja” oslikanih u raskošnim kostimima pred ogledalom. Bez sumnje, moda je imala uživala veliki značaj i uvek joj se poklanjala velika pažnja.

Muzej mode Antverpen – definicija uživanja

Međutim, već u 19. veku, sa jačanjem buržoazije koja je izražavala sve veću potrebu da istakne svoju prisutnost u društvu - pre svega vizelnim identitetom, moda počinje da poprima svoj današnji oblik. Materijali su stizali sa svih strana u sve većim količinama, a broj krojača se uvećavao sa brojem narudžbina i razvojem ovog dela društva. Pariz je tako postao prvi modni centar, ne samo zbog buržoazije i količine novca koji je bio u opticaju, već i jake umetničke scene koja je karakteristična za ovaj grad. Ubrzo, Parizu se pridružuju London, Rim, Milano i drugi evropski gradovi koji su predstavljali važne finansijske i industrijske centre. Zatim, nakon Drugog svetskog rata, zajedno sa umetnicima, naučnicima, piscima i ostalima koji su iz evrospkih gradova prebegli u Ameriku, među prinudnim imigrantima su se našli i dizajneri, što je naravno brzo uticalo na transformaciju Njujorka u novi centar mode. U periodu nakon rata i probijanja italijanskog dizajna 50-ih i 60-ih godina, Milano i Rim izrodili su nekoliko modnih ikona, poput Valentina i Armanija, obezbeđujući Italiji atribute ‘kolevka mode’ i ‘neprikosnovena modna imperija’.

Danas, osim istorijskih i ekonomskih faktora, bitnu ulogu u pozicioniranju gradova na modnoj mapi preuzelo je obrazovanje i univerzitetski centri na kojima se izučava modni dizajn. Neke od vodećih modnih akademija danas su svakako akademije Sveti Martin (St. Martins Academy) u Londonu i Parsons (Parsons Academy) u Njujorku. Međutim, početkom 80-ih, u Antverpenu se odigrala modna revolucija. Takozvana “Antverpenska šestorka“, grupa avangardnih dizajnera koja je diplomirala 1980-1981. godine, predstavila je svetu svoju radikalnu viziju mode. Vrhunac su doživeli krajem 80-ih, a nakon predstavljanja modela u Londonu 1988. godine, Valter van Bejrendonk (Walter Van Beirendonck), Dirk van Sen (Dirk Van Saene), Dirk Bikemberg (Dirk Bikkembergs) i Marina Ji (Marina Yee), učinili su akademiju u Antverpenu najprestižnijom školom modnog dizajna na svetu. Ovu školu, koju svake godine pokuša da upiše na stotine mladih iz celog sveta, završili su mnogi svetski dizajneri koji danas rade za svetski poznate modne brendove.

Dries van Notten butique Antverpen – definicija uživanja

A ukoliko želite da osetite delić toga što je Kraljevska akademija iz Antverpena podstakla, među njenim diplomcima naći ćete i nekoliko domaćih dizajnera koji su prisutni na beogradskom Fashion week-u. Tako, od srednje generacije dizajnera tu je Slobodan Mihajlović koji, osim što ima sopstvenu liniju, trenutno radi za modnu kuću Cavalli. Zatim Dejana Momčilović, takođe prisutna na domaćoj modnoj sceni, čije modele možete naći u nedavno otvorenom Čumiću. Među mlađim dizajnerima sa ovih prostora koji su nedavno završili akademiju u Antverpenu, nalazi se Vladimir Lazarević. Njegovu liniju muških cipela možete videti u ‘Supermarket concept store’-u u Beogradu.

Shopping i čokolada

Shopping zona Antverpena prevazilazi ponudu nekih daleko većih gradova poput Beograda. Najbolji pokazatelj toga jeste činjenica da veliki broj onih koji drže do trendova dolaze iz Brisela, Amsterdama, Luksemburga, čak i Pariza u Antverpen radi šopinga. Kao i svaki veći zapadnoevropski grad, Antverpen ima ulicu posvećenu isključivo buticima i robnim kućama.

Stadsfestzaal unutrasnjost Antverpen – definicija uživanja

Mer (Meir) je jedna od centralnih gradskih ulica i ujedno glavna pešačka zona koja vodi sve do katedrale. Na Meru su svoje mesto našle velike konfekcijske kuće kao što su H&M, Cielo, COS, Puma, G-Star, Urban Outfitters i mnoge druge koje i dalje nisu prisutne kod nas. Međutim, ukoliko želite da vidite kreacije nekog od dizajnera prethodno spomenute “Antverpenske šestorke“, kao i mnogih drugih imena - kako onih afirmisanih u svetu, tako i novijih – skrenite sa glavnog puta i izgubite se u malim ulicama. Svaki korak će Vas dodatno ubediti da je u pitanju grad koji živi za dizajn. Ne samo odeća, već sve što Vam je potrebno da preživite svakodnevicu i učinite je daleko prijatnijom i zabavnijom. Svaki detalj je urađen sa posebnom pažnjom i ima sopstvenu priču, bilo da je reč o lampi, čokoladi, držaču za noževe u obliku čoveka kroz čije telo prolaze ili sitnije kućne aparate.

Ako želite da uvredite Švajcarca, recite mu da su najbolje čokolade na svetu belgijske. Ako, pak, Belgijancu kažete da najbolje čokolade sveta potiču iz Švajcarske, on će se samo samouvereno nasmejati i smatrati Vas neznalicom. Prodavnice u kojima možete kupiti domaće čokolade sa najrazličitijim dodacima i procentima kakaa, nalaze se na svakom ćošku, nudeći šarena pakovanja, mnoštvo oblika i mogućnost degustacije čokoladnih fontana koje Vas mame iz izloga. A ako ste već ljubitelj čokolade i nalazite se u zemlji koja de facto ima bolje čokolade od Švajcarske, potražite radnju Pjera Markolinija (Pierre Marcolini). Prisutan u svetskim metropolama poput Njujorka, Londona, Pariza i Tokija, on zapravo potiče iz Belgije, gde je svoju strast doveo do savršenstva. A kvalitet belgijskih čokolada možete otkriti i u kafeima jednostavnm naručivanjem tople čokolade. Često ćete dobiti čašu toplog mleka i tacnu sa komadima čokolade različite boje zajedno sa minijaturnom žicom za mućenje. Ovim se na pojedinim mestima u Antverpenu uživanje u toploj čokoladi pretvara u svojevrsni ritual.

Nakon beskrajnog lutanja gradom, obilaska velelepne katedrale, Muzeja mode, Muzeja dijamanata i šetnje obalom reke, pogledaćete na sat i shvatiti da je dan proleteo. Radnje će se zatvoriti već u 18h, kada je vreme da uz čašu vina i porciju dagnji u sosu od začinskih biljaka utonete u svoje misli i zapitate se šta Vas čeka sutra u ovom gradu koji krije pregršt tajni u svojim uličicama. Ili ćete, pak, dan nastaviti u nekom od mnogobrojnih antverpenskih barova i klubova, ispijajući piva različitih boja i jačina uz zvuke elektronske muzike.

Fotografije: Dušan Milojević


Dušan Milojević nekada talentovani student sociologije, zahvaljujući svojoj neodgovornosti i povodljivom duhu nikada nije završio studije već je počeo da luta po svetu kroz različite profesije i veze, završivši kao bebisiterka u Tribeci. U pauzama između čuvanja deteta po parkovima na Menhetnu i fotografisanja u backstage-u na njujorškom fashion week-u ponekad nešto i napiše. Obožava shopping samo kada ima dovoljno keša, a glavna dilema poslednjih meseci mu je šta bi mu Frank Sinatra rekao u slučaju “If I can NOT make it there”.