Za mene ponekad kažu da sam h8erka. Ok, recimo da jesam. Ako mu umesto “a miiicaaa” kažem “glup si”, ako neću da pijem buđav plazma šejk, pa nek je lokal 100 puta u centru grada, jer su u njega umesto “plazme” stavili neki mleveni običan keks, ako mi prodaju sladoled kom na štapiću stoji nagradna igra od prošle godine… Recimo da ponekad jesam h8erka. Pa daj da bar odigram tu ulogu kako treba.
Bacam h8: Na nadrndane vozače GSP-a koje mrzi da stanu na mojoj stanici zato što sam samo ja na njoj, pa onda zbog njih zakasnim na sastanak ili na fakultet, ili bilo gde drugde. Boli me uvo što se vama žuri da završite smenu, poštujte moje vreme!
Bacam h8: Na momka koji pijan govori kako mu se sviđam i kako želi da bude sa mnom i šta sve ne, a trezan mi glumi šmekera dok me gleda kao kuče. Srećo, ili skupi muda, ili mi se skloni s puta.
Bacam h8: Na sve one koji mi kažu da mi je muzički ukus čudan ili ženskast ili mejnstrim ili dosadan. Jesam li vas pitala za mišljenje? Nisam. So shut the f up!
Bacam h8: Na sve koji mi kažu da se ne ponašam kao dama. Ok, i? Gde piše da moram? Uostalom “dama” je društvena kategorija ustanovljena bez mog znanja i saglasnosti, za koju nisu utvrđeni tačni kriterijumi. Kad mi je definišete možda joj i dam šansu. Do tad ću da vičem i da psujem i da igram na stolu i da kažem sve što mislim.
Bacam h8: Na sve devojke koje nose donji veš tako da ceo svet može da ga vidi. Drage moje, ako je majica bela, ispod nje se nosi veš bele ili boje kože. Nikako crni. Nikako crveni. Nikako bilo koji drugi. Shvatam ja, napunile ste 13-15 godina, odjednom nosite bruseve i sve je to uzbudljivo, i hoćete da pokažete svetu kako ste sad vel’ke, ali ovako prosto ne ide. Ispod belih helanki ne idu crne tange. Vama mlađima još i da oprostim nekako, ali starije devojke koje u klub dođu u roze haljini ispod koje se vidi crveni veš, ili u košulji raskopčanoj do pupka, da se vidi silna čipka i mašnice, i šta sve ne na njihovom bujnom dekolteu, njima ne praštam. Sestro slatka (ne ti koleginice iz časopisa) ako ćeš tako da je nosiš, onda bolje i da je nisi obukla.
Bacam h8: Na sve kvazi-drugove. Ako ćeš da me muvaš, muvaj me odmah. Nemoj da glumiš drugara a ovamo da mi sikćeš svaki put kada imam dečka ili se s nekim muvam.
Bacam h8: Na sve koji moraju sve da znaju o mom životu, a nit’ su mi rod nit’ pomozi Bog. Na sve vas dušebrižnike koji se sablažnjavaju svaki put kada me vide na faksu i usput se potrude da mi stave do znanja kako su oni položili to, to i to, a ja nisam to, to, to i to. I obavezno pitanje: “Jao pa šta ćeš da radiš?” Pa da sredim to što sam zakuvala, šta misliš šta ću. Ali tebi se sigurno neću poveriti, tako da ćeš informacije za trač-partiju morati da pronađeš na dugom mestu. I ne – nisi smršala, stoga prekini da me pitaš to svaki put kada me vidiš. Kada budeš smršala ja ću ti to i reći, za sweet lies se obrati nekom drugom.
Bacam h8: Na sve vas koji h8-ujete moju “majmunaru”. Ako vidiš da ti nikada na chat-u nisam online, onda znaj da si u offline grupi, iz milošte zvanoj “majmunara”. Zašto bi me pitao zbog čega sam te smestila u istu? Zar nije očigledno? Smaraš. A iz prijatelja te nisam obrisala samo zato što me mrzi da se cimam. Uostalom, to je samo Facebook. Ako ga toliko ozbiljno shvataš, zapitaj se.
Bacam h8: Na sve ljude koji u busu viču kada pričaju telefonom. Ako ne čuješ ništa od zvrndanja autobusa, lepo pošalji poruku ili dotičnu osobu pozovi kada siđeš na stanici. Nikoga oko tebe ne zanima koliko mačića je tvoja Micka omacila, koliko bučno tvoje komšije vode ljubav, s kim te je dečko/devojka prevario/la, zašto je Persa kučka/krava/kurva itd., ili zašto si pala/o ispit a sve si znala/o.
Bacam h8: Na sve tatine sinčiće koji su se ikada usudili da mi kažu da sam “lepa i da treba da samo budem lepa”. Isti oni, koji kada čuju da studiram i da pri tom radim na dva mesta – pogledaju me, i ubeđeni da mi daju kompliment, izjave: “Ali ti si lepa. Zašto jednostavno ne bi bila lepa i prestala da se cimaš?”. A zašto ti, srećo moja, ne bi jednostavno odjebao u skokovima?
Bacam h8: Na sve vas koji mislite da devojka ne treba prva da priđe momku (ovo je već ozbiljna tema, zrela za poseban članak). Pa dragi moj, kad čekati tebe ne bi bilo kao čekati Godoa, ja ti možda i ne bih morala prva prići. Ali, pošto današnji momci nisu više ni za potapanje kupusa (čast izuzecima, ako vas ima), pomiri se s tim da nismo kurve i nismo navalentne, samo smo se možda zeznule u proračunu i baš TI si nam se dopao.
Bacam h8: Na sve koji već godinama pokušavaju da me ubede da kafana nije za devojku.
Bacam h8: Na sve koji se više bave tuđim životima nego svojim. Na sve vas koji ste me videli s drugom na kafi, u šetnji, na bleji i već sutradan sam čula da mi je to novi dečko. A ako me je video neko ko me baš ne voli, onda mi je taj drug nova kombinacija. Nije bitno što znate da se znamo iz osnovne škole, da mi je to najbolji drug i da se već godinama družimo. Ne ne, kakvo druženje – to ne postoji. Mora da mi nešto mutimo. Hvala svima vama, da vas nije bilo ja mu ne bih do sad izrodila trojke, imala vezu dužu od života samog, a par puta čak i dva dečka u isto vreme.
Bacam h8: Na sve tvoje glupe fore, nesigurnost, igrice, kukavičluk … Jednom sam se zeznula, drugi put neću.
Bacam h8 : Na sve vas koji mi brljate po tanjiru bez pitanja. Koji mi uzimate poslednju kocku čokolade, čak i kad vam se ne jede, samo da mi napakostite. To nije lepo. Nikad ne staj između devojke i njene hrane!
Bacam h8: Na sve vas koji bacate smeće po ulici. Imate kantu ili kontejner na svakom ćošku. Nije teško biti fin!
Bacam h8: Na ljude koji ne istraju u svojim odlukama. Ako gricneš govno, onda ga pojedi do kraja! Ako nešto odlučiš, nemoj da menjaš mišljenje kad dođeš do prve prepreke!
Bacam h8: Na još dosta stvari. Neke od njih su manje, neke više bitne. Ali moje pravo je da se ne smeškam kad mi nešto smeta, i da odgovorim svakome ko je drzak i bezobrazan. Ti nemaš pravo da mi kažeš da ja nešto ne mogu ili ne smem. Pusti me da pokušam, ako stvarno ne uspem, verujem da ćeš jedva dočekati da mi kažeš “I told you so!“. Samo je zeznuto što se ni ja ne predajem lako. Stoga, bring it on, bitch!
Milica Radović je uvek u manjku sa vremenom, novcem i strpljenjem. Voli da sa prijateljima sedne na po čašicu razgovora, da zaigra i da se smeje. Nema vremena za gubljenje, ni živaca za kukavice. Baby face, višak energije i manjak kilograma koristi kao prednosti, a vama poručuje : “Boj se ovna, boj se govna, kad ćeš živeti?”
