Rodio se u Italiji, a odrastao u Francuskoj. Kada je postao veliki, veći od vremena i prostora osvojio je Evropu, a na kraju i svet. Balet je rastao postepeno, pažljivo razvijao sopstveni rečnik i postao osnova svakog plesa, a sam je izrodio više podvrsta. Iz klasičnog baleta nastali su mnogi stilovi, među kojima su verovatno najpoznatiji džez i moderan balet. Svaka grana koja je procvetala iz baleta nosila je dah posebnosti i jedinstvenosti koja savršeno pristaje uz temperament plesača koji izabere baš taj ogranak. U stilu koji nas najviše vuče i zadivljuje oslikava se i srž onoga što jesmo.
Klasični balet je strog, nemilosrdan, ples za vredne, uporne, koji će trpeti bol, neprijatnost, ponavljati iste figure i pokrete do iznemoglosti, jer veruju da uvek može bolje. Prava leđa, prave noge, čvrsto držanje, telo podvučeno kao jedna ravna površina. Jedan od retkih stilova koji se igra na samim vrhovima prstiju (u takozvanim “špic” baletankama), klasični balet će vas dovesti do granica snage i volje, ali nagrada koju retki zasluže zaista je veličanstvena. Prividna lakoća kojom se balerine i baletani kreću, naizgled beskrajni okreti, piruete i skokovi koji čine da svi zakoni fizike izgledaju smešno i nemoćno, čista lepota koju stvara ljudsko telo, čine da svi sati, padovi i povrede deluju kao prikladna cena za ovakvu izuzetnost.
Džez-balet je zadržao neke od figura klasičnog baleta, ali je pod uticajem džez-plesa i muzike dobio strastveniju, živahniju crtu, odbacujući beskompromisno pravo držanje i nepokolebljivu zategnutost čitavog tela koje se javljalo u osnovnoj formi. Džez-balet zahteva da svaki mišić i svaka nit bića zaista odigraju i dovrše pokret, a ne samo da izigravaju potporu i stoje iza zamišljene crte koja je povučena duž tela. Retko kada se igra na špicu, što mu daje veću slobodu pokreta i manju strogost koju sa sobom nosi klasični balet.
Moderni balet je sav satkan od energije, svaki pokret pulsira snagom, kreativnošću, odbacujući norme i pravila koja su mu nametnuta. Jedina svrha koju ima jeste da prenese osećanje, da zadivi, uzbudi i prikaže svu dubinu i raskoš koje čak i najjednostavniji pokret može da nosi. Neretko su baletani ti koji nose špic patike, dodatno prkoseći tradiciji, a nije neuobičajeno ni da plesači plešu bosonogi, upijajući svaku neravninu, svaki delić bine i okruženja, kao da su produžetak sveta oko sebe. Moderan balet je besprekorni spoj modernog plesa i klasičnog baleta, koji i najhladnijeg gledaoca ostavlja bez daha.
Bez obzira na raznolikosti, sva lica baleta imaju neodoljive mogućnosti: da izvlače najdublja osećanja, da prikazuju najmračnije i najsvetlije strane ljudske prirode, da izazivaju uzdahe, a da pritom ne izgube ni najmanje na dostojanstvenosti i veličanstvenosti.
Tamara Popović voli lepršavu poeziju koliko i strogu nauku, sjaj umetnosti koliko i čari svakidašnjice. Uvek na pola puta između konkretnog i apstraktnog, ne podnosi ekstremizam ni isključivost u bilo kom smislu. Uvek ima nešto da doda, što ume mnogima da oteža život, između ostalog i njoj samoj.