enhanced buzz 18485 1286896790 6 Banksy: umetnik grafita, politički aktivista ili nešto treće?

Dok sam tražio pomoć interneta u pisanju ovog teksta, primetio sam želju da se sazna i otkrije ko je on, Benksi. Zbog čega? Zašto ne usmeriti energiju na njegove radove i poruke? Ne znam da li je obučen u crveno-plavo odelo, sa velikim slovom “S” na grudima. Znam da želi da nam skrene pogled, želi da se zapitamo, želi da vidimo, jer uglavnom žmurimo.

On je je sigurno najpoznatiji ili najnepoznatiji živi umetnik danas. On je šaljivdžija i socijalni komentator. Za neke genije, za neke vandal. Sa guerilla art stilom ime Banksi (Banksy) postaje čuveno, od zidova u Londonu, Bristolu, Brajtonu, sve do zida koji razdvaja Izrael i Palestinu. Banksi je počeo kao crtač grafita slobodnom rukom, a onda je otkrio umetnost stencilovanja i brzo postao primećen. Njegova umetnost kombinuje grafite sa tehnikom stencila. 1993. godine prvi put se njegovi radovi primećuju na vozovima, a do 2001. godine u skoro svakom gradu u Engleskoj mogli ste da vidite njegovo delo.

Engleski list Evening Standard spomenuo ga je 93 puta u poslednjih šest meseci. Mesto na naslovnim stranama dobio je i uz pomoć javnih egzibicija. Evo nekih – uzeo je lutku na naduvavanje obučenu u zatvorenika američke baze Gvatanamo, stavio joj crni džak na glavu i lisice na ruke. Potom ju je postavio na vidno mesto u  Diznilendu, i to kalifornijskom. Nasmejanu Mona Lizu je okačio u Luvru. U londonskom zoo-vrtu popeo se u kavez sa pingvinima i nacrtao “We’re bored of fish” slovima visokim 2 metra. U bristolskom zoo-vrtu ostavio je poruku “Keeper smells – Boring Boring Boring” u kavezu sa slonovima. U junu 2006, Banksi je nacrtao golog čoveka kako visi iz spavaće sobe u centru Bristola u Engleskoj. Slika je izazvala mnogo kontroverzi, a bristolska opština je ostavila stanovnicima da odluče da li će slika ostati ili ne. Skoro 97% stanovništva podržalo je sliku, a gradska uprava je odlučila da je ostavi na zgradi. U avgustu i septembru 2006, Banksi je zamenio oko 500 kopija debi albuma Paris Hilton u 48 različitih britanskih prodavnica ploča za one sa njegovim omotom i remiksima koje je uradio Danger Mouse. Pesmama su dati nazivi kao “Zbog čega sam poznata?”, “Šta sam uradila?” i “Za šta ja služim?”. Nekoliko CD-ova je kupljeno pre nego što su ih prodavnice povukle. Neki su kasnije prodati za £750 na online aukcijama. Omot je prikazivao obrađene slike Paris Hilton na kojima je ona u toplesu. Ostale slike je prikazuju sa psećim glavama.

Umetnost koju stvara šablonima je lako prepoznatljiva, stvara je se dva ili tri detaljno urađena šablona. Obično koristi upečatljive slike poznatih ličnosti kojima “kači” elemente crnog humora, ili neku krajnje kontroverznu sliku. Česte teme njegovih radova su životinje, kao što su majmuni i pacovi,  zatim policajci, vojnici, deca i stariji ljudi. Banksi takođe pravi nalepnice (The Neighbourhood Watch subvert) i skulpture (The Murdered Phonebox). Poruke koje šalje su dobrim delom antiratne, antireklamne ili antikapitalističke. On se igra fantazijama ljudi – slika na kojoj devojčica pretresa vojnika je primer u kom se poigrava sa snovima, sa nadom, nadom da će ta devojčica imati veći autoritet od vojnika i puške. Benksi je imao izložbe širom sveta koje su prošle bez njega, ali možda i nisu, jer samo par odabranih zna kako on izgleda. Britanske nacionalne dnevne novine The Guardian otkrile su njegov identitet, tvrdeći da je njegovo pravo ime Robert Banks, rođen 1974, dok BBC tvrdi da je njegovo ime zapravo Robin Banks. Ipak, znali mi njegov identitet ili ne, njegovi radovi postali su toliko popularni da su se našli na aukcijama. Njegov rad Space Girl & Bird prodat je za 576 hiljada dolara.

Upravo zbog svega toga, ne iznenađuje činjenica da je ove godine nominovan za Oskara u kategoriji “najbolji dokumentarni film za Exit Through the Gift Shop”. Kada su prošle nedelje na Sanset Bulevaru osvanuli njegovi radovi među kojima su i pripiti Miki Maus i pas koji piški po Beverli Hilsu, Los Anđeles Tajms (LA Times) se zapitao: “Da li je u pitanju marketinški trik ili se Benksi zaista pojavio u gradu?” Činjenica da su se ovi radovi pojavili na Benksijevom sajtu ukazuje na to da je on zaista u gradu. Reakcije su različite: vlasti su uklonile bilbord pod nazivom “Livin’ the Dream” na kojem se pripiti Miki i drogirana Mini “nedolično” ponašaju. Džejmi Oliver (Jamie Oliver) slavni TV kuvar podržao je Benksija tako što se slikao ispred čuvenog grafita “Crayola Shooter”, koji je takođe planiran za uklanjanje. “Ovakav nastup bio bi totalno anti-Benksi,” zaključio je LA Tajms. A ja zaključujem da je ovakav način predoskarovske promocije u skladu sa njegovim gerilskim imidžom.

Možda nikada nećemo saznati Benksijeve lične ciljeve za socijalne promene. Njegovi radovi to ne govore.  Oni su “droga” koja nam otvara oči ka sopstvenim snovima i ohrabruju nas da istražujemo. Posmatranje njegovih radova je putovanje u sosptvenu svest. Umetnost koju on pokazuje nas draži, postavlja nam pitanja, pomaže nam da vidimo boje koje nismo primećivali. Kao kada  se “spustite” sa nekog  “tripa”  i donesete novu viziju i pogled u realnost. Kao da ste prosvetljeni, shvatili ste da snovi vode dela. Benksijeva umetnost je bekstvo, a to je sasvim dovoljno. I zato navijam da upravo u njegove ruke ode Oskar, najpoznatija zlatna statua na svetu.


Nemanja Radenković je večita skitnica koji živi za asfalt i pokret. U potrazi za vetrenjačama, posebnim kadrom i retkim kamenom.

Editors choice