Ja zaista, zaista volim da putujem! Zašto? Putovanje je samo po sebi učenje. Postoji nešto posebno u tome kada smo daleko od mesta koje zovemo domom i kada se jednostavno bacimo u potpuno novu atmosferu.
Nauči se mnogo o “drugačijem načinu života”, ali, što je još važnije, nauči se mnogo o sebi.
Svet je preveliko mesto da bi se određeni grad posetio više puta. Ipak, ako pogledam unazad na svoju istoriju putovanja, postoje dva grada koja sam posetila više od jedanput. Njujork i Beograd. Oba sam prvi put posetila 2009. U oba sam se vratila dva puta tokom dve godine. Zašto baš ova dva grada? Pa, iako je razdaljina između njih velika, postoje i sličnosti. Postoji energija, kreativnost i vibe zbog kojeg se na ova mesta mora vraćati.
Kako sam se prvi put našla u Beogradu? Početkom 2009, moja prijateljica Bojana me je pozvala na svoje venčanje. Bojana, rođena i odrasla u Amsterdamu, odlučila je da venčanje održi kod kuće, u Beogradu! Beograd? Zar to nije posleratna oblast? Zar tamo nije prilično nesigurno? I kakve bi zabave moglo da bude u Beogradu?
Ovakva pitanja sam ostavila po strani, rezervisala svoj let i krenula put Srbije vrlo otvorenog uma. Provela sam u Beogradu četiri dana i nisam mogla da kažem ništa drugo osim – O, moj Bože! Nikada pre nisam videla ljude koji uživaju u životu kao tada, u Beogradu. Hrana, piće, žurke, kultura, način života. I sve to u gradu koji se još uvek očigledno bori sa ratnim “nasleđem”, a takođe je veoma usredsređen na budućnost i gleda unapred.
Ukratko: Beograd ima sve sastojke koji ga čine odličnom gradskom turističkom destinacijom.
Godinu dana kasnije, moja prijateljica i koleginica Kirsten i ja smo pozvane da organizujemo radionicu. Pogodite gde je trebalo da se ona održi? U Beogradu, tačnije u KC Grad. Bila sam jako uzbuđena i radosna što sam dobila priliku da se vratim u Beograd. Naša trodnevna edukativna radionica o različitostima i inkluziji je prošla odlično i sarađivale smo sa grupom studenata i mladih profesionalaca. U maju 2011, ponovo smo održale istu radionicu.
Pored održavanja radionica, uvek se potrudimo i da imamo što više vremena da istražimo grad. Dakle, mi jedemo, pijemo, pričamo, kupujemo i, da, provodimo se! Svaki put kada pričamo sa ljudima u gradu, posebno mladim, oni nam kažu: “mi znamo kako da se provedemo u Beogradu”. Ja sam to videla o svojim očima – vi to zaista znate. Dva među najnezaboravnijim koncertima koje sam ikada posetila održala su se u Beogradu: Guns N’ Roses i Sensation White. Iako je postava Guns N’ Roses-a malo kasnila, “rasturili su” kao prave rok zvezde. Bilo je fantastično, kao i grad u kom su nastupali.
Hvala ti, Beograde.
Žamila Anzi (Jamila Aanzi) je studirala biznis ekonomiju (bankarstvo i osiguranje) i organizacione nauke. Kao potpredsednik FNV Young, borila se protiv nezaposlenosti mladih i radial na savetima socijalno-ekonomskog saveta. Trenutno je samozaposlena i radi na pitanjima kao što je Diversity 2.0. Zajedno sa Kirsten van den Hul je razvila radionicu na temu inkluzije i napisala esej Diversity 2.0, koji je objavljen u okviru knjige o budućnosti Holandije.
