“Ich bin ein Berliner.” (“Ja sam Berlinac”)
(Džon F. Kenedi, Predsednik SAD, 1963. tokom posete Berlinu
Glavni i najveći grad Savezne Republike Nemačke, nakon II svetskog rata podeljen na istočni i zapadni deo, danas je jedan od vodećih evropskih kulturnih centara sa preko 3.5 miliona stanovnika. Oduvek je bio intrigantan i zanimljiv svakome, jer je nudio zabavu, kako za široke narodne mase, tako i za elitu. Poznat po Berlinskom zidu koji je 28 godina delio grad, ova nesvakidašnja evropska metropola zrači modernim, jednostavnim i kosmopolitskim duhom. Smešten na rekama Špre i Hafel, Berlin je jedna od 16 saveznih država Nemačke i drugi po veličini grad Evropske Unije posle Londona. Više od 70% grada uništeno je za vreme savezničkog bombardovanja tokom 1944. godine. Za neke sačuvane velelepne građevine kao što su Tempelhof aerodrom, koji se danas nalazi skoro u samom centru Berlina i Olimpijski stadion zaslužan je Hitlerov glavni arhitekta Albert Šper. Danas je mnogo zanimljivije za život u nekada „ozloglašenom“ istočnom Berlinu, jer se u njegovim opštinama Mitte, Prenclauer berg i Fridrihshajn dešava najveći broj događaja tokom godine. Berlin je poznat po fantastičnom javnom gradskom prevozu. To se pre svega odnosi na U-bahn i S-bahn linije metroa i na doubledecker autobuse koji su atrakcija poput onih u Londonu. Putnici, bilo da su lokalci ili turisti, hrle da zauzmu prve redove na gornjem nivou ne bi li uživali u panoramskoj vožnji. Važno je napomenuti da saobraćaj radi 24h za dane vikenda (tokom petka i subote), dok je nedeljom kao radnim danima. Neke od najvećih atrakcija Berlina su: Brandenburška kapija i Parizer plac sa ulicom Unter den Linden (pod lipama), futuristički Postdamer plac, Ostrvo muzeja (sa čuvenim muzejima Bode, Pergamon, Egipatski, Altes u kojima se nalaze neki od najvrednijih svetskih eksponata, između ostalog vajarski portret čuvene egipatske vladarke Nefertiti i koji su 1999. uvršteni u UNESCO listu svetske kulturne baštine), zgrada Raihstaga, Kajzer Vilhelm crkva na Kurfurstendamu (jednoj od žila kucavica grada i najvećoj šoping ulici zapadnog Berlina), koja je pogođena za vreme rata i služi kao podsetnik na teška vremena i opomena da se tako nešto nikad ne ponovi, zamak Šarlotenburg – rezidencija Hoencolerovih, i Kulturforum sa Gemeldegalerijom i Neunationalgalerijom najznačajnijim galerijama u gradu.
Ne smete da propustite obilazak kupole Ser Normana Fostera koja se nalazi na vrhu Raihstaga iz koje se pruža fantastičan pogled na čitav grad i okolinu. Sa još nekih objekata možete da posmatrate neverovatnu panoramu Berlina, pre svega u suton, kada dnevnu svetlost zamenjuju milioni svetiljki, od kojih su neke ostale još iz Hitlerovog doba. To su pre svega televizijski toranj na Aleksandar placu, visok 368m (vidikovac je na 204m i svako jutro se mora doći makar pola sata rpre otvaranja za turiste, da se ne bi provelo nekoliko sati čekanja u redu) i Siegessaule, stub pobede (Viktorije) visok 62m, koji se nalazi na kružnom toku u Tiergarten parku tačno na polovini velike avenije 17. Juni.
Kad je reč o Tiergarten parku koji je jadan od najvećih i nalepših parkova Evrope, bitno je napomenuti da su u njemu smešteni dvorac Bellevue i čuveni berlinski zoološki vrt, u čijoj je neposrednoj blizini i Zoologishe Garten Banhof – svima poznatija kao stanica Zoo, kultno mesto iz knjige Kristijane F. „Mi deca sa stanice Zoo“.
Poznat po čuvenom Berlinalu, filmskom festivalu koji se ove godine održava po 61.put, Berlin postaje meka za holivudske zvezde koje ovaj grad neizmerno vole, pre svega zbog noćnog života koji se ne može porediti ni sa jednim drugim gradom na svetu. Ako ste ljubitelj ovakvih prigoda možda nije loše da se između 10. i 20. februara 2011. nađete u blizini crvenog tepiha Sony centra na Postdamer placu i uslikate nekog potencijalnog kandidata za Zlatnog medveda, glavnu nagrada Berlinala, koji sledeće godine otvaraju kultne ikone evropske kinematografije braća Koen. Nakon holivudske pomame kreće sledeća velika svetska manifestacija, ITB, najveći svetski sajam turizma svakog marta u Messe kongresnom centru. Pošto je u tom periodu i dalje jako hladno, možda je najbolje vreme za posetu Berlinu jun mesec, kada se održavaju čuveni Love Parade i St. Christopher day, manifestacije koje privlače milione posetilaca iz čitavog sveta i kada se ceo grad na nekoliko dana pretvara u jednu neverovatnu žurku sa sjajnom atmosferom. Obe manifestacije dešavaju se duž avenije 17. Juni i Kurfurstendama – među Berlincima poznatijeg Kudama.
Nemojte da zaboravite na šoping kada dodjete u Berlin, jer on nudi neverovatnu raznolikost. Od second hand prodavnica, koje su absolute must (buy, have, visit) u gradu do najekskluzivnijih modnih lanaca poput Chanel, Prada, Gucci, Hugo Boss (koji je miljenik nemaca, stvoren u Nemačkoj, i ima najbolje revije na svetu jednom godišnje u nekim od najluđih prostora, poput Ruske ambasade u bulevaru Unter Den Linden, koja je godinama bila zabranjena zona) koje se nižu duž Fridrihštrase i Kudama.
