U doba kada je naturalizam insistirao na grubom preslikavanju stvarnosti i prodiranju u najmračnije tajne ljudske psihe, pojava simbolizma u književnosti značila je potpuno negiranje takvih tendencija. Simbolisti su doneli sasvim nov pesnički izraz, od proze se okrenuli poeziji, a gotovo naučni metod pri opisivanju ljudske prirode zamenili su apstrakcijom, impresijom, melodijom i esteticizmom. Hteli su da stvore poeziju koja bi slikovitošću i posebnim pesničkim jezikom izrazila nestvarno. Tako su, umesto da naturalistički kopiraju stvarnost, stvorili nov, pesnički svet i pustili da nesvesno iz čoveka slobodno izađe na površinu.

Čini se da su neki od najeminentnijih francuskih simbolista ovaj poslednji princip primenili i u privatnom životu, pa su njihove biografije i danas kontroverzne.

Šarl Bodler

Bodlerova (Charles Pierre Baudelaire) pojava u književnosti predstavljala je šok za kritičare i čitaoce, a živeo je ništa manje skandaloznim životom.

Najveća šokantnost Bodlerove poezije ležala je u opiranju sentimentalnosti i izražavanju “dubokih” i “plemenitih” osećanja. Postoje emocije u njegovim pesmama, ali to su očaj, mržnja, prezir i prkos, dok su zlo, laž i estetika ružnog zamenili tradicionalni ideal lepote. Zato ne čudi što je njegovo remek-delo, zbirka pesama “Cveće zla” (Les Fleurs du mal), izazvalo opšti skandal u javnosti. Te 1857. godine zbirka je dobila najoštrije kritike, svi neprodati primerci zaplenjeni su, zabranjeno je šest pesama iz knjige, a Bodler je završio u zatvoru, da bi na kraju, kao i njegov izdavač, dobio novčanu kaznu zbog povrede javnog morala. “Cveću zla” neoprostivo je to što u pesništvo uvodi teme koje su bile nezmislive do tada: smrad, blud, dosadu, zlo u čoveku, destrukciju, pijanstvo, greh…

slika 165 Blud, nemoral i ništa od toga

Prostitutke, droga, alkohol i skandali obeležili su Bodlerov život

Bodler je očito nalazio inspiraciju u svom životu. Bio je kicoš i rasipnik, što ga je dovodilo do bankrotstva, pa je jedno vreme bio i beskućnik. Veliko nasledstvo nije ga spaslo bede, stalno je bio u dugovima. Strast prema prostitutkama platio je sifilisom i gonorejom. Vezu sa Žanom Dival (Jeanne Duval), statistkinjom u drugorazrednom pozorištu i ćerkom prostitutke, održavao je skoro do smrti. Često se opijao i uživao u drogama. Pokušaj samoubistva 1845. godine bio je neuspešan, pa je dvadesetak godina kasnije, kao posledicu preteranog uživanja u opijumu i stresnog života, doživeo moždani udar. Bio je poluparalisan, a jedina reč koju je mogao da izgovori bila je neka vrsta psovke, crénom, kojom je izražavao sva osećanja – ljutnju, iznenađenje, ushićenost. Sve to doživeo je za 46 godina života.

Pol Verlen i Artur Rembo

Verlen (Paul Verlaine) i Rembo (Jean Nicolas Arthur Rimbaud) predstavnici su druge vrste pesničkog simbolizma u odnosu na Bodlera. U poeziji oba pesnika preovlađuje osetljivost za impresije, te su osećanja i neodređenost izražavali melodičnim stihovima. Iako je najliričniji od svih simbolista, Verlenova poezija izraz je njegove labilne ličnosti i skandaloznog života.

Verlenovo i Remboovo poznanstvo počinje Remboovim pismom poznatom pesniku, u kome mu je poslao nekoliko svojih pesama. Oduševljen Remboovim talentom, Verlen ubrzo postaje očaran i samom njegovom ličnošću. Iako je Verlen bio oženjen, to ih nije sprečilo da se upuste u burnu homoseksualnu vezu, ispunjenu mnogim svađama, javnim tučama i nabadanjima noževima. Njihov odnos je tema filma “Totalno pomračenje” (Total Eclipse) iz 1995. godine.

Javnost je bila zgrožena njihovom skandaloznom vezom, a govorilo se da je mladi Rembo potpuno potčinjen Verlenu. Izvesno vreme živeli su zajedno, u velikom siromaštvu, potucali se po kafanama, a česti raskidi vodili su Verlena u velika opijanja. Njihova veza definitivno je okončana kada je Verlen pucao u svog mlađeg ljubavnika i tako zaradio dvogodišnju kaznu zatvora.

Stefan Malarme 

Malarme (Stéphane Mallarmé) pripada istoj struji simbolizma kao i Bodler. U njegovoj poeziji dominira težnja za čistim jezikom, kojim bi se stvari i atmosfera nagoveštavale, a ne otkrivale. Tako čitalac samo naslućuje smisao pesme.

slika 259 Blud, nemoral i ništa od toga

Ugledni profesor engleske književnosti živeo je mirnim životom

Bio je očaran Bodlerovom poezijom, koja mu je otkrila očaj i ništavilo – ovom pesniku posvetio je drugi deo svoje “Književne simfonije”. Ali za razliku od Verlena, Remboa i Bodlera, čije su biografije prepune skandala, a uz čija se imena obavezno pominje i Malarmeovo, živeo je povučenim životom profesora engleske književnosti. Pravi dokaz da nisu svi simbolisti “grešnici i propalice”.


Irena Vuksanović je po obrazovanju profesor književnosti, ali mnogo više voli da piše nego da priča. Ne voli romantiku, ali voli romantizam. Nije vegetarijanac, ali obožava životinje. Ne voli da glumi, ali redovno posećuje pozorište. Zato je i pokrenula svoj blog Suflerka.

Editors choice