To će vam sa punim autoritetom reći svako ko je platio cenu ovog skupocenog saznanja. Ko je verovatno bankrotirao, plaćajući.
Jeftiniji deo ovog saznanja odnosi se na ono o lošoj vezi. Hej, pa svi znamo šta je loša veza. Možda još nismo saznali šta je dobra, ali gomilajući iskustva iz loših, možemo da pretpostavimo da je dobra veza bolja, istovremeno čvršća i elastičnija baš u onome što lošu vezu čini lošom. Ne radi se toliko o tome kakav nam je partner, koliko se radi o tome kako se osećamo pored njega. Možda on nije ni najlepši, najduhovitiji, najuspešniji i najbolji čovek koga znamo, ali ako smo pored njega opušteni, slobodni da budemo ono što jesmo, nama je najbolji.
U lošoj vezi stalno bivamo kažnjeni zbog onog što jesmo. Ako smo srdačni, radosni, otvoreni, spontani i duhoviti, u lošoj vezi ćemo nastojati sve to da umanjimo, prigušimo i prikrijemo, da ne bismo nervirali partnera. Jer on možda misli da smo napadni, bučni, površni i nepouzdani, a mi ne želimo da on tako misli, pa se trudimo da se uklopimo u njegovu sliku. Da li naš partner treba da promeni mišljenje? Bilo bi dobro. Ali to se neće desiti. Osim toga, to možda uopšte nije njegovo mišljenje, nego malograđanština i primitivizam usađeni vaspitanjem, ili ljubomora i nesigurnost zbog kojih pokušava da nas kontroliše – jer ako su ga naše sjajne osobine privukle, privući će i druge, a on ne oseća da je dorastao da se bori sa konkurencijom. Ali zato možda može lukavom manipulacijom da nas natera da se loše osećamo zbog sebe i da se trudimo da mu dokažemo da smo vredni pažnje.
