Magične reči koje nauči svako dete glase da poljubim da prođe. I ta čarolija raste sa nama i nikada se ne potroši. Jer to nije šarena laža, nego prava magija. Kad se povrediš i kad te nešto boli, poljubac, milovanje i uteha su jednako važan deo terapije, kao što je ispiranje rane i stavljanje leda da ne izađe čvoruga.
Zavoj i flaster takođe imaju magičnu moć. Dete će istrpeti ispiranje odranog kolena hidrogenom i jodom i posipanje antibiotskim praškom, ako preko toga ide zavoj ili flaster. Kad povredu umotaš i pokriješ, šalješ jaku sugestiju da je povređeno mesto zbrinuto i zaštićeno i da će sada sve biti u redu. U suštini, svaka površinska povreda lakše zaraste otkrivena, ali pogled na povređeno mesto dodaje intenzitet bolu i neprijatnosti.
Posle zbrinjavanja rane, sledi grljenje, milovanje po glavi i ljubljenje u čelo.
Mame iskusno određuju da li dete ima temperaturu tako što mu prislone usne na čelo, a kad dežuraju uz bolesno dete, često će mu držati ruku na čelu. Ti gestovi su nasleđeni i niko ne dovodi u pitanje njihovu lekovitost.
Ali ruka na čelu pomaže i kod tuge. Kad zagrlite nekog kome treba uteha, takođe ćete ga ljubiti u čelo i ako plače u vašem zagrljaju, pridržavaćete mu glavu dlanom na čelu, ili će zariti čelo u vaše rame. Životinje traže maženje i izražavaju naklonost guranjem glave u vašu ruku, a jedna drugu takođe gurkaju čelom, spuštene njuške i to ne rade samo mačke, pre nego što počnu da se ližu, mada su one najbolji primer. Lizanje krzna druge mačke, po glavi i njušci, za njih je ekvivalentno milovanju.
Držanje za ruku takođe ponesemo iz detinjstva i prenesemo dalje, jer je stisak ruke podrška, uteha i saučešće u napetim situacijama. Prisustvo osobe koja nam uliva poverenje pojačaće se, ako nas ona drži za ruku. I kad nekome treba podrška u situaciji u kojoj ne možemo da ga grlimo i mazimo po glavi, stisnućemo mu ruku, makar na kratko, da zna da nije sam i da navijamo za njega.
Zagrljaj je najkompletniji fizički prenos energije podrške, zaštite, utehe, razumevanja i osećanja ljubavi. Na grupnim seansama, zagrljaj je često terapeutski postupak.
U našoj kulturi, cmačemo se u obraze, grlimo se kratko, a rukujemo čvrsto. Žene često hodaju držeći se ruku pod ruku, da bi bile bliže jedna drugoj dok poverljivo ćaskaju usput. U nekim drugim kulturama, to čine i muškarci. Za ruku se drže deca i parovi.
Uteha i nežnost koju razmenjuju odrasli koji nisu ljubavni parovi, vrlo je privatna, ograničena na trenutke kojima niko drugi ne svedoči, kao da nije baš sasvim u redu držati nekog u zagrljaju, milovati mu kosu ili ruku i ljubiti ga u čelo, ako takva intimnost nije regulisana ljubavnim odnosima.
Osvežavajuće je imati prijatelje koji su topliji, spontaniji i manje ukočeni od nas u toj razmeni, jer oni nas nauče kako je nežnost dozvoljena i poželjna među prijateljima i da nije obavezno uteha, nego i čista radost.
Grlite, ljubite, milujte one koje volite. Često. I govorite im da ih volite. Jer kad se desi da ih izgubite, ako im niste ukazivali dovoljno nežnosti, to je ono zbog čega ćete uvek žaliti.
