Najčešća greška svih naših odnosa i stanja, jeste da potcenjujemo ono što imamo, žudeći za stvarima koje nemamo, koje ne uspevamo da postignemo i koje nam nedostaju. Nedostatak fokusa na sadašnjost, na ono što jeste, umanjuje svest o onome što imamo i vrednost toga što imamo – jer smatramo da nam to pripada.
Ono što imaš, obično ne dovodiš u pitanje dok ga ne izgubiš, a zatim se kaješ što nisi obraćala više pažnje i što nisi više cenila i čuvala to što je bilo vredno, nego si jurila za stvarima koje su ti delovale vrednije postignuća ili za koje si mislila da su neophodne. I tako izgubiš vreme koje si mogla da provedeš sa voljenim osobama, a onda odjednom njih više nema u tvom životu, izgubiš živce, zdravlje, ljubav – sve u životu se potroši, a ako trošiš bez uživanja, uvek u naporu da dostigneš ono što nemaš, onda kao i da ne živiš. Živi sada – i ceni ono što imaš, jer ništa ne traje večno.
Ceni svoj život
Koji god duhovni koncept smisla života i smrti usvojila – zagrobni život, inkarnacija, ništavilo – činjenica je da imaš samo sadašnjost, samo sebe takvu kakva si samo u ovom trenutku u Univerzumu. Živa si, dišeš, gledaš, hodaš – znaš li koliko je to neprocenjivo mnogo više, u odnosu na stanje smrti, nedisanja, negledanja, nekretanja? Onaj ko ceni svoj život, veoma je svestan da život ima ograničen rok trajanja i ne računa na odlazak u raj, ili na neku srećniju inkarnaciju, ili na večni zaborav – računa samo na sebe, sada, takvog kakav je.
