Cigla u glavi: Cena nežnosti

Cigla u glavi: Cena nežnosti

Nežnost za nežnost? O, ne ume svako. Cena postoji, naravno. I svako plaća, onim čime raspolaže. Novcem, uslugama, intelektom… snalaze se ljudi. Samo, nežnost košta i onoga kome je potrebna i onog ko je daje. Jedino što jednačina nije jednaka. Nežnost je potrebna svima, a malo njih ume da je pruži.

Davaoci nežnosti su u manjini, baš kao i davaoci krvi. I dragoceni su. I spasavaju život, takođe. I čine to jer osećaju dužnost i potrebu. Dobrovoljno, humanitarno i naizgled, besplatno.

Međutim.

Osećaj da možete da zagrlite i utešite ceo svet, boli. Jer ne možete. Jer je uzalud. Jer kad osećate nečiji bol, nije dovoljno obasuti ga nežnošću, morate preuzeti i odgovornost za lečenje. A da li će nežnost biti uzeta kao lek, ili samo kao anestezija, ne zavisi od davaoca.

Kompleksna je nežnost. Zahteva posvećenost, toplinu, empatiju. Slušaš, gledaš, primaš, uzvraćaš, razumeš. Nežnost je topla, utešna, udobna. Dozvoljava primaocu da se opusti i prepusti. Da upija. Davalac nikada ne presuši, ali što više nežnosti izliva, to mu je svest oštrija, prisutnost fokusiranija, pažnja istančanija. I to je ta cena. Svest o bolu i potrebi onog drugog, o tome na šta je spreman za malo nežnosti, a najviše o tome koliko duboko dopirete onim što umete da pružite.

Površno, suštinski ili preduboko, naprosto nikad nije dovoljno. Jer, površnim primanjem nije zadovoljan davalac, suštinsko vas povezuje na način koji će vam sigurno iskomplikovati život, a preduboko vas obavezuje da sebi iskomplikujete život, bakćući se psihotičnim unutrašnjim svetom potrebitog primaoca, koji se na vaš izvor najpre konektuje svom snagom, zatim se navuče, a onda svom snagom pokuša da se iščupa. Uzalud želite da niste tako obdareni toplinom koja mora da se izliva i uvek privuče hladne, odsečene, zbunjene, nesigurne, željne, poremećene, uskraćene, ljute, izgubljene i izgladnele duše.

Ako ste se pomirili sa tim da vam je posao da natapate nežnošću i toplinom svakog ko vam se nađe na putu, kao i sa tim da vam se obično nađu oštećeni, koji žele da ih popravite, radite svoj posao majstorski. I naplatite.

Uzmite svu zabavu koju možete izvući iz patetičnih, uvrnutih, burlesknih i hardcoresituacija u kojima ćete se naći. A samo ćete se u takvima i nalaziti. Ona glupost o tome da ne treba mešati posao i zadovoljstvo, suštinski je fašistička. Najbolje ćete raditi upravo ono u čemu uživate. Majstori zanata uspevaju da pronađu zadovoljstvo i u najbizarnijim i najdosadnijim segmentima svog posla. Morate činiti ono za šta imate dara. Morate deliti ono što je izmišljeno da se deli. Ako čeznete da za nežnost dobijete nežnost i to onu jednaku vašoj, u paketu sa toplinom u očima, razumevanjem u duši i ljubavlju u srcu, nastavite da čeznete. Život nije fer. A vi ionako imate suviše.

Prethodne tekstove iz serijala “Cigla u glavi” pročitajte ovde.


Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.