Ušla sam u pekaru sa tri kese iz prodavnice i zveknulo me odmah, s vrata – klima u glavu, miris bureka, isto u glavu i pesma, jedna od onih večito odličnih, u glavu i o glavi. Naručila sam brzo, spustila kese i spontano zapevala, sve đuskajući kao Lokice.
Prazna je bila pekara, mislim, samo prodavačica, ali verovatno u tom trenutku ništa ne bi omelo moj performans. Platila sam, pokupila upakovano i prikupila kese, raspoređujući težinu, igrajući i pevajući i tek sam onda snimila da prodavačica umire od smeha. Onda smo se zajedno smejale, a ona je rekla predivno. Jedna drugoj smo ulepšale dan, svakako.
Samo što je meni svakog dana glava luda i nije uvek simpatično.
Ja se ne sećam kad sam poludela, ali to je sigurno neka priča kao sa Obeliksom i čarobnim napitkom. Upadneš u kazanče kao beba i nema ti pomoći, posle stalno nosaš okolo stećak i juriš divlje svinje.
Mislim da problem sa ludilom imaju oni koji nemaju ludačku strukturu ličnosti, koja omogućava da kliziš po površini normalnosti i posežeš za podrškom strukture svaki put kad ti je ona potrebna. Oni pokušavaju da unesu ludilo u sebe. Droga, alkohol, seks, ekstremni sportovi, adrenalin svake vrste… Bilo šta, da raznese mozak.
Ali bilo šta ne pomaže.
Mnogo puta sam čula kako se neko, očigledno telesno potpuno razvaljen, žali da mu mozak i dalje radi. Jeste, uzalud je trovati se, ako je cilj raznošenje uma.
Ima jedan recept, zajeban vrlo.
Strast i hrabrost mogu da vas povezu koliko god se daleko i duboko usuđujete da idete, i to mrtve trezne.
Takođe, strast i hrabrost će vam pomoći da prođete kroz iskustvo unošenja spoljnog ludila i shvatite razliku između upotrebe i zloupotrebe i da naučite da kad se nečim razvaljujete, vi upravljate vožnjom u svojoj glavi.
Viđam gomile bespomoćno pijanih ljudi. Ružan prizor. I tužan. I besmislen.
Viđam ljude kojima nije ni dobro, ni zabavno, dok se nečim ne urade.
Viđam ljude u vlasti ega, zavisne od dokazivanja.
Viđam besne i sputane ljude, čvrsto uvezane u zamke uma, koji su još više ljuti kad skontaju da ništa ne pomaže.
Sloboda se ne doseže.
Sloboda se oslobađa.
Prvi zakon slobode je spontanost.
A i drugi. I treći. I svaki sledeći.
Prethodne tekstove iz serijala “Cigla u glavi” pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
