Kad zamišljamo srećnu ljubavnu priču, ili vidimo sebe kakvi smo sada, ili glumce iz nekih filmova, koji su nas raspilavili. Ljubav do kraja života ne zamišljamo kao ruku u ruci u starosti i bolesti. A izgleda da ona baš to jeste:
To što smo glupavo ubeđeni da ljubav pripada mladosti i lepoti, to je zato što su nam isprani mozgovi. Holivudom i Diznilendom.
Pa, predlažem Holivudu i Diznilendu da počnu da prave filmove o životima starih bračnih parova, najbolje nastavke o onima koji su se srećno spojili posle hiljadu peripetija i otišli da žive srećno do kraja svojih dana. E, da vidimo kako provode te dane. Silno bih volela da vidim neke drage matore glumce u ljubavnoj priči sa zgodama i nezgodama tipičnim za starost, a ne za supermene. I baš me zanima šta rade Lepotica i Zver, posle 50 godina braka i kako Snežana pravi unučićima pitu od jabuka, a matori princ priča klincima kako se osećao dok je bio žabac, dok Uspavana lepotica iz hobija okreće točak i namotava vunicu na vreteno, pa posle plete šarene nazuvke za klizanje po uglačanom podu palate – omiljenu zabavu njenih unučića, koju im je lično smislila i servirala.
Naravno, sa merenjem pritiska, hroničnim boljkama i nemoćima, gutanjem desetak vrsta pilula dnevno, Alchajmerom, štapovima i kolicima, gubljenjem sluha i vida…
Nego, za koju publiku da se cimaju? Šta je to, pola čovečanstva, tja!
Kad provedeš ceo život sa nekim, prosto nemaš kud nego da mu budeš najbliža osoba na svetu. Neki stari parovi se celog veka svađaju i glože, pa su opet tu jedno za drugo. A kod nekih ljubav i poštovanje opstanu do kraja.
Da li je to pitanje sudbine, sreće, mudrosti, ili sve zajedno i još ponešto?
Najmanje je parova koji zajedno dočekaju starost u slozi i miru.
Ali ima ih.
I oni ne filozofiraju mnogo. Njihovi odgovori na pitanja kako su uspeli, opšta su mesta. Ljubav, poštovanje, razumevanje, tolerancija, poverenje.
Ono što treba da se zapitamo jeste zašto su najveće životne vrednosti opšta mesta, gotovo dosadna, neupečatljiva i bleda i ne traže nikakvu filozofiju?
Volite se, kažu ovo dvoje starih ljudi sa slike.
Čik se volite celog života, kažem ja.
Izistinski, u realnom vremenu, iz dana u dan, bez bajki, srećnih krajeva, magičnih uticaja vila i čarobnjaka, zadovoljni običnim življenjem. Bez mladosti i lepote kojom bi se zavaravali i opijali.
Samo takvi kakvi ste, kao ljudi.
Samo uz pomoć najvećih životnih vrednosti.
Aleksina Đorđević
