Ćutanje na sastanku: Razgovor između redova

Ćutanje na sastanku: Razgovor između redova

strana 1 od 2

Kad se sa nekim sretnete prvi put uživo, razgovor je imperativ. Ono preko četovanje se takođe smatra razgovorom, ali drugačije je kad ne gledate sagovornika, imate fore da malo razmislite i da obrišete i preformulišete nešto što hoćete da kažete. U pisanoj formi možete da se pokažete samopouzdanje koje gubite pri susretu uživo. Jer razgovor pretpostavlja gledanje sagovornika, slušanje njegovog glasa i pre svega – razmenu.

Muškarci često razgovor vode sami, a ako ste u fazonu da ih intervjuišete, lako se ubace u trip i uopšte ne primećuju kako su se raskokodakali i kako uživaju u vašem interesovanju i kako su se naduli kao žabe, misleći da su mnogo zanimljivi, samo zato što vi umete da ih slušate.

Pa kad nešto što pokašavaju da kažu, a vi to formulišete u pet reči, pet sekundi pre nego što su oni uobličili misao, dobijete onaj pogled tačno tako, ali kako si to mogla da znaš?!

Mogla sam. Jer slušam i gledam i osećam. Sve u isto vreme. Pritisnem tri dugmeta, uključim automatskog pilota i opustim se, uživam u vožnji. Uostalom, nisi ti nikakvo čudo neviđeno i nečuveno, niti je tvoja priča jedinstvena. A da ti pravo kažem, trošiš preteranu količinu reči za nešto što stane u prostu rečenicu. Naravno da razumem o čemu govoriš, kad govoriš o tome kako se zbog nečeg osećaš, šta te naljutilo, povredilo, uznemirilo. Razgovaramo o temeljnim ljudskim temama, a ne o politici i kompjuterima. A tu sam na svom terenu. Samo me čudi, šta te čudi? Nekoliko puta sam dobila onaj pogled i prosto si se trgao, iznenađen. Rekla sam ti u šali, vidiš kako mi dobro radi skener. A onda sam opušteno pogodila šta si u horoskopu, skroz bez razmišljanja.

Ćutanje na sastanku Razgovor između redova Ćutanje na sastanku: Razgovor između redova

A ja bih radije da isključim i automatskog pilota i skener. Da sedimo negde kao stari prijatelji. Uopšte mi nije zabavno, ni posebno prijatno da slušam, a da nikad ne čujem ništa novo. Ništa istinski zanimljivo. Ja bih da razgovaramo između redova. Da sedimo u parku, u smiraj dana i gledamo. Da povremeno prokomentarišemo prolaznike, mirise, boje, pojave, atmosferu. Da izrazimo po neko osećanje koje izaziva sedenje u parku u smiraj dana.