Večna rasprava o tome da li je moguće prijateljstvo između muškarca i žene, odnosno pod kojim uslovima je moguće ostati u “frend zoni“,generalno se zaokružuje zaključkom da je moguće ako nema seksualnog naboja. Zvuči pojednostavljujuće, ali nije.
Jer, da li to znači da naboja nikada nije ni bilo, ili da je prošao nezapaženo, ili je stvar konzumirana, pa je naboj nestao?
Ako naboja uopšte nikada nije bilo, neko je tu aseksualan ili homoseksualan.
Ah, vi možda mislite da ga nikada nije bilo, jer ga sami niste osetili. Što uopšte i nikada ne znači da naboja nema. I što skoro redovno znači da ga onaj drugi oseća, ali kapira da vi ništa ne kapirate i ne usuđuje se da pokvari prijateljstvo. Ili se prosto ne usuđuje.
A poznajem i slučajeve u kojima se taj koji oseća naboj usudio i zamislite, niti je stvar realizovana, niti je prijateljstvo propalo. Jer kad vam je neko prijatelj, suviše ga volite da biste ga odbacili zato što želi da vas strpa u krevet. Ili, zato što ne želi.
Ako u ovom trenutku razmišljate o vrlo prijateljskim odnosima sa muškarcima koji uopšte nisu vaši tipovi i čiji tip vi, očigledno niste, vreme je da se pozabavimo definicijom prijateljstva.
Prijatan i prisan odnos sa nekim ko vam je drag, poštujete ga i poznajete čitavog života, ali nikada ga niste pozvali usred noći, nikada vas nije pijanu smestio na spavanje, nikada niste spavali kod njega, ni on kod vas, sa kojim niste provodili noći u gledanju filmova i filozofskim razgovorima – to nije to prijateljstvo. Prijatelj je onaj koji učestvuje i saučestvuje u svim oblastima vašeg života, zna sve vaše probleme, slabosti i vrline i ko sa vama voli da se zabavlja i provodi vreme. Sve osim seksa.
