Možda si gadno pogrešila, a možda uopšte ništa nisi ni mogla da učiniš da ga zadržiš. Možda si se borila, a možda si ga pustila, jer veruješ da kad nekog stvarno voliš, onda treba da ga pustiš – da donosi sopstvene odluke, da bira ono što je za njega najbolje i da prihvatiš da ti više nisi njegov izbor. Šta god da se desilo, sada si utučena, poražena, sama, prazna. Nema tih suza koje ti pružaju olakšanje, ni tih reči koje ti donose utehu. Boluješ, preispituješ se, kaješ se. A najviše od svega, bolno osećaš kako ti on nedostaje.
Da li si negde već čula neku verziju toga da u ljubavnoj igri – ko gubi, dobija? Verovatno jesi i verovatno pojma nemaš šta to uopšte znači. Ali to je istina, na tako mnogo načina. U ljubavi nema pobednika.
Ili delite i uvećavate svoju ljubav, oplemenjujete jedno drugom život, ili se mučite, povređujete, ponižavate i pokušavate da pokrenete nešto što nikuda ne vodi. Kad napor više ne vredi, kad neko od vas dvoje odluči da je stigao do kraja, kad jedno više povređuje, a drugo više trpi, kad gubite ono što ste imali, jer niste mogli da to sačuvate i uvećate, ili to nešto zaista niste stvarno ni imali, oboje gubite. Ko više oseća gubitak, on više dobija.
