Žene su oduvek bile u poziciji da se odriču dela svog života – svojih snova i maštanja zarad ljubavi, ili mogućnosti da imaju ljubav zarad interesa, koji su se sa “dobre” udaje i braka iz ranijih vremena, u sadašnjosti premestili na karijeru i položaj. Osvajajući mesto u muškom svetu, žene su se našle u dilemi – da li treba da se odreknu svoje ženstvenosti i postanu muškobanjaste, tvrdokorne i bezosećajne da bi ih muškarci, kao poslovni partneri i konkurenti ozbiljno shvatili? Zapravo, one i kroz tu dilemu i pokušaj da se infiltriraju u muški (poslovni) svet, postupaju onako kako je ženama prirodno – pokušavaju da se prilagode. Tu prilagodljivost žene su izgradile kao način ne samo opstanka, nego i uticaja, imajući vekovima posla sa dominantnim muškim svetom, kojim je moguće upravljati diskretno, putem manipulacije i mimikrije.
Samo, obrazac kamuflaže se promenio – žene su nekada svoje ambicije, želje i namere prikrivale što ženstvenijom fasadom, igranjem uloge nežne, lomne i slabe žene kojoj treba muško vođstvo i zaštita, dok danas često nastoje da postignu jednakost kopiranjem muškog stava, ponašanja, pa čak i imidža. Slika poslovne žene je uredna, oštra, siva, bela i crna, bez detalja koji skreću pažnju. Uspešna poslovna žena nosi skupljenu kosu, tamne kostime klasičnog kroja, bele košulje i stabilne cipele sa nižim potpeticama. Ona je kostimirana, a kao takva često predstavlja fetiš u muškim glavama, baš kao medicinske sestre u belim mantilima, fransuske sobarice sa koketnim keceljama i kapicama, bludnice u korsetima i mrežastim čarapama.
