Depeche Mode, koje konačno imamo priliku da dočekamo u Srbiji, ove godine su objavili svoj 13. studijski album “Delta Machine”. Bend je osnovan 1980. u Bazildonu, Eseks u Engleskoj, a činili su ga Dejv Gan (Dave Gahan), Martin Gor (Martin Gore), Vins Klark (Vince Clarke) i Endi Flečer (Andy Fletcher). Klark, glavni kompozitor i tekstopisac na početku karijere benda, napustio ga je već posle prvog albuma. Zamenio ga je Alan Vajler (Alan Wilder), ulogu autora pesama preuzeo je Gor, a bend je u sledećih nekoliko godina napravio veliki muzički zaokret.
Prevalili su veliki put od tinejdžerskog sint-pop benda preko idola “goth” subkulture do megapopulanog, jedinstvenog i snažnog elektro-rok benda koji je izvršio ogroman uticaj na današnju muzičku scenu
Sledi rang lista najboljih albuma Depeche Mode, obrnutim redosledom, po mišljenju potpisnice ovih redova.
13. “Speak and Spell” (1981)
Skoro da je neverovatno da je današnji Depeche Mode isti bend koji je snimio ovaj debi album, tipičan sint-pop proizvod ranih osamdesetih. Tekstovi nekih današnjih pesama bi verovatno naterali Martina, Dejva i Endija da pocrvene. Ovde se ipak nalazi njihov prvi hit “Just Can’t Get Enough”, a pesma “Tora! Tora! Tora”, jedina na albumu koju je napisao Gor, najavljuje pravac kojim će grupa krenuti posle Klarkovog odlaska.
12. “A Broken Frame” (1982)
Prvi album sa Gorom kao kompozitorom i tekstopiscem zvuči minimalistički i donekle mračnije i eksperimentalnije od njihovog prvenca, ali većina tekstova je i dalje površna. Dejvov vokal još uvek nije poprimio snagu po kojoj ga poznajemo, a slaba produkcija čini da album zvuči pomalo beživotno.
11. “Construction Time Again” (1983)
Bend sa ovim albumom pravi zaokret ka ozbiljnijim i angažovanim temama, kritikujući pohlepu u kapitalističkom društvu (hit singl “Everything Counts”) ili zagađivanje okoline (“The Landscape Is Changing”). Tekstovi deluju dosta pamfletski, sa izuzecima kakva je odlična “Love, In Itself”. Ovo je prvi album na kome je Martin Gor glavni pevač u jednoj pesmi, što će postati uobičajeno na svim kasnijim albumima.
Od odlaska Alana Vajldera 1995. godine, Depeche Mode su trio koji čine tri člana originalne postave – Martin, Dejv i Endi
10. “Exciter” (2001)
Uprkos naslovu, ovaj album ne donosi mnogo uzbuđenja. Mirniji i nežniji od većine njihovih novijih albuma, “Exciter” je prijatan za slušanje, ali nijedna od pesama ne ostavlja veoma snažan utisak, mada su singlovi “Dream On”, “Freelove” i “I Feel Loved” imali izvestan uspeh.
9. “Sounds of the Universe” (2009)
Solidan album u kome se bend vratio energičnom elektronskom pop-roku koji je karakterističan za “Music for the Masses“” i “Violator”, ali mu ipak nedostaje neki veliki hit po kome će se pamtiti, mada je pesma “Wrong” bila najbliža tome.
8. “Some Great Reward” (1984)
Četvrti album benda bio je i najkvalitetniji album njihove rane, sint-pop faze (1981-1985), i doneo im pravi međunarodni uspeh. Sadrži dva megahita, poziv na toleranciju “People Are People” i BDSM himnu “Master and Servants”. Ruku na srce, tekstovima je u ovoj fazi je još uvek nedostajala suptilnost. Najbolja pesma na albumu je “Blasphemous Rumours” koja pokazuje Martinov specifičan odnos prema religiji (“I think God has a sick sense of humor, and when I die I expect to see him laughing“).
7. “Playing the Angel” (2005)
Jedan od boljih albuma u novijoj istoriji benda. “Playing the Angel” sadrži hitove “Precious”, “A Pain that I’m Used to” i “Suffer Well”, prelepu baladu “Damaged People” i snažnu rok himnu “John the Revelator” o zloupotrebi religije u cilju širenja mržnje. Ovo je prvi album benda na kome je Dejv Gan dao autorski doprinos.
6. “Ultra” (1997)
Nastao u veoma teškim okolnostima, kada je bend bio na rubu raspada zbog Dejvovih ličnih problema, “Ultra” ipak sadrži fantastične pesme kao što su “It’s No Good”, “Home”, “Useless”, “Barrel of a Gun” i “The Love Thieves”, ali su na njemu i neke pesme, uključujući tri instrumentala, koje su tu samo da popune prostor.
5. “Music for the Masses” (1987)
Članovi benda su albumu dali ironičan naslov, pošto su verovali da njihova muzika nije komercijalna. Prevarili su se: njihov šesti album doneo im je dotad najveći uspeh i učinio ih stadionskim bendom. Jedan od albuma zlatnog perioda u karijeri benda koji je započeo godinu dana ranije “Music for the Masses” ima veoma moćan zvuk i sadrži neke od najvećih hitova benda, kao što su “Never Let Me Down Again”, “Behind the Wheel” i “Strangelove”.
4. “Delta Machine” (2013)
Da li je ovo najbolji album koji su Depeche Mode objavili u poslednjih 20 godina? Činjenica da su četiri sasvim solidne pesme ostavljene za bonus disk svedoči o tome da je bend ovaj put spremio veliki broj odličnih pesama, među kojima se izdvajaju “Alone”, “Broken”, “Secret to the End”, “Should Be Higher”, “Welcome to my World” i dva dosad objavljena singla – “Heaven” i “Soothe My Soul”.
3. “Black Celebration” (1986)
Mračan i atmosferičan, ovaj album je bio prekretnica u karijeri benda, označivši prelaz od sint-popa ka industrialu i početak zrele faze benda. Među najboljim pesmama su “A Question of Lust”, “Stripped”, “Black Celebration”, “Fly on the Windscreen”, “A Question of Time”.
2. “Violator” (1990)
Najuspešniji i po mnogima najbolji album Depeche Mode, na kojem je sve moćno: melodije, tekstovi i zvuk. Sa albuma su skinuta četiri hit singla: “World in My Eyes”, sardonična “Policy of Truth” i dve pesme po kojima se bend prepoznaje – “Personal Jesus” i “Enjoy the Silence”, ali nisu za zanemarivanje ni ostale pesme, poput “Halo” i “Sweetest Perfection”.
1. “Songs of Faith and Devotion” (1993)
Na ovom, muzički najraznovrsnijem i možda najemotivnijem albumu benda, Depeche su u svoju muziku uneli elemente u rasponu od soula i gospela do grandža, od zvuka gajdi do orkestarskih aranžmana. Martin Gor je i ranije koristio religizione i spiritualne pojmove da opiše ljubav i međuljudske odnose, ali je to najviše došlo do izražaja na ovom albumu, u pesmama poput “In Your Room”, “Walking in My Shoes”, “I Feel You”, “Condemnation”, “Judas” ili “One Caress”.
Van konkurencije:
Depeche Mode su izdali i nekoliko kompilacija i jedan dvostruki koncertni album (“101” iz 1989. godine). Među njima treba izdvojiti “Singles 1986>1998” (1998) na kome su sakupljene sve A-strane singlova zlatnog perioda rada benda. Za nove slušaoce ovo je odlično upoznavanje sa bendom, a za fanove prilika da na albumu imaju sve singl-verzije ovih pesama, kao i fantastičnu “Only When I Lose Myself” koja je objavljena kao singl 1998. godine, a ne nalazi se ni na jednom albumu.
Bonus:
Ako volite da slušate poznate pesme u novom ruhu, dajte šansu albumu remiksa pesama Depeche Mode “Remixes 81-04” (2004), koji je izdat u dve verzije, kao običan i kao trostruki album, i na kome se nalazi prelepi Goldfrapp miks “Halo” i verzija “Enjoy the Silence” Majka Šinode (Mike Shinoda) koja je postala klupski hit.
Poput svake druge, i navedena lista je, naravno, odraz ličnog ukusa. Komentari, kritike i vaše rang liste su dobrodošle.
Izvor fotografija: telegraf.rs, magyarhirlap.hu, dmremix.be
Ivana Cvetanović je zavisnica od instant kafe, Interneta i MP3 plejera. U večitom je ratu sa vremenom; zamenjuje dan za noć, kao klinka je bila starmala, a kao odrasla je večita tinejdžerka.
