Dive XX veka: Misteriozna nimfa filmskog platna

Dive XX veka: Misteriozna nimfa filmskog platna

Lepota je nešto što izvire iz duše, a isijava na licu. Međutim, kako iz subote u subotu saznajemo mnogo toga iz života ovih prelepih diva, sve nam ukazuje na to da njihove duše nisu bile ni upola lepe i čiste kao njihova lica. Ali, ako je nečija lepota potpuno zasenila lični život, to je bila njena. Ona je bila toliko obožavana da je publika nekada propuštala replike, ili čitave scene, slepo zaneta njenim treptajem oka, zamahom kosom, ili nekim zavodljivim pokretom. Detinjstvo je provela u nemaštini, ali joj je slava ubrzo nadoknadila sve što nije imala. Bila je predodređena za romantične uloge i publika je pamtila po ljubavnim scenama u kojima je uglavnom igrala neku femme fatale, mada sama to nije bila. Likovi koje je ona tumačila bili su toliko realni, umela je da pokaže svaku ljudsku osobinu koju je od nje reditelj tražio, ali paradoksalno je da je u realnom životu bila jedna hladna i tajanstvena žena, koju niko nikada nije mogao da dokuči. Njen ljubavni život je bio obavijen velom tajni, a neke otkrivene govore o biseksualnim i lezbijskim afinitetima. Pored svoje jedinstvene lepote ostala je upamćena kao žena koja se na vrhuncu svoje karijere i u zenitu svetske slave povukla iz javnog života i tako stvorila mit o sebi po imenu Greta Garbo.

Slika 12 Dive XX veka: Misteriozna nimfa filmskog platna

Greta Garbo, ili pravim imenom Greta Lovisa Gustafson (Greta Lovisa Gustafsson), rođena je 18. septembra 1905. godine u Stokholmu kao treće dete siromašnih seljaka. Oni su bili toliko siromašni da su im odmah pošto se rodila, predlagali da devojčicu daju na usvajanje. Siromašni, ali bogati roditeljskom ljubavlju, odlučno su odbili takav predlog i tako je malena Greta bila osuđena na Per aspera ad astra. Porodica je živela u predgrađu Stokholma, u uslovima skromnijim od najskromnijih. Kao i većina devojčica, maštala je o tome da jednog dana postane velika glumica i svojom slavom omogući sebi život u izobilju. Ta želja je vodila laganim koracima do konačnog ostvarenja, pa je mala Greta krenula sa glumačkim tačkama još u školskim predstavama. Ali put devojčice Grete, je bio sve trnovitiji. Greta je morala da napusti školu i da počne da radi sa četrnaest godina, nakon što joj je otac preminuo od tada opake tuberkuloze. Greta je kasnije negde govorila da je dugo imala kompleks niže vrednosti što nije završila školu. Radila je kao asistent berberina, pa u butiku “PUB” na odeljenju za šešire. Njeno lice uskoro je osvanulo na stranicama prodajnih kataloga pomenutog butika, a nakon toga i u reklamama. Želja za ostvarivanjem cilja da postane velika glumica naterala je Gretu da upiše pozorišnu akademiju gde su joj prognozirali uspešnu i lepu karijeru. Tada je imala samo šesnaest godina. Nakon što je upoznala tada slavnog reditelja nemog filma, Morica Stilera (Mauritz Stiller) koji je naterao da smrša desetak kilograma, dobija ulogu u filmu “Legenda o Gosti Berlingu” (The Saga of Gosta Berling), odnosno u dramatizaciji istoimenog romana koji je nagrađen Nobelovim priznanjem za književnost, autorke Selme Lagerluf (Selma Lagerlöf).

Slika 21 Dive XX veka: Misteriozna nimfa filmskog platna

Ono što je bilo neophodno je pronaći prezime koje se lako pamti, i zamenjuje za porodično Gaustafson. Jedna od verzija, i najrealnija, je da joj  je Stiler izabrao prezime Garbo, koje na norveškom jeziku značilo nimfa ili šumski duh. Stiler je izuzetno cenio Gretu, i bio je oduševljen njenom pojavom i njenim talentom. Smatrao je da je ona žena koja će obeležiti holivudski film, bez roka trajanja. 1924. godine u Berlinu, Greta je upoznala Luisa Majera (Louis B. Mayer), direktora produkcijske kuće MGM. Tako se iste godine našla u Holivudu i postala glavna zvezda zvučnog filma, u kome se snašla mnogo bolje od već renomiranih filmskih glumaca. Prvim snimljenim filmom “Bujica” (Torrent), nije postigla onakav uspeh o kakvom je sanjarila celo svoje detinjstvo i razočarana se predala malodušnosti i depresiji. Ugovor sa producentima i insistiranje reditelja, kao i njihova vera u uspeh Garbo, naterala je da nastavi sa snimanjem bez obzira na njeno duševno stanje.

Naslovna8 Dive XX veka: Misteriozna nimfa filmskog platna

Trećim filmom “Put i đavo” (Flesh and the Devil) otvorila je put do srca filmske publike. U ovom filmu posebnu pažnju su privlačile ljubavne scene sa Džonom Gilbertom (John Guilbert), koji joj je kasnije bio ljubavnik i nesuđeni suprug. Filmovi “Ana Karenjina” (Anna Karenina) i “Mata Hari” (Mata Hari) vinuli su je u najveće visine filmskog neba. Zanimljivo je da ako joj se nešto tokom snimanja ne bi svidelo, govorila bi: “Mislim da ću se vratiti u Švedsku!”, što je plašilo producente, pa su joj udovoljavali svaki njen hir. Likovi koje je tumačila bili su kultni književni i istorijski likovi, i nisu mogli proći neopaženo. Svaka glumica je želela i želi, da bar jedna njena uloga bude upravo kultni lik. Greta je bila toliko popularna i toliko tražena tih tridesetih godina, da ni jedan producent nije video svoj film bez nje. Imala je četiri nominacije za Oskara za filmove “Romansa” (Romance), “Ana Kristi” (Anna Christie), “Ninočka” i “Dama s kamelijama” (to je bio njen najdraži film). Osim na samom pocetku karijere, nije davala intervjue, ni autograme, nije dolazila na filmske premijere niti je odgovarala na poštu svojih obožavatelja. Nakon neuspeha filma “Žena s dva lica” (Two-Faced Woman) Greta Garbo se 1941. potpuno povukla sa filma, a samim tim i iz javnog života. 1954. dobila je Oskara za životno delo.

Slika 31 Dive XX veka: Misteriozna nimfa filmskog platna

Kada govorimo o ljubavnom životu ove darovite i prelepe glumice, moramo, na žalost mnogih muškaraca, reći da je ona bila biseksualne orijentacije, sa izraženijom lezbijskom crtom.  Međutim, za njenog života odnosno, za zenita njene popularnosti, o njenoj seksualnosti se znalo koliko i o nekoj misteriji. Ona je svoju tajanstvenu seksualnost pretvorila u moć, a njena karijera je profitirala od znatiželje koju je je ova misteriozna, nezavisna žena uvek izazivala. Međutim  seksualnost Garbo, možemo poistovetiti sa njenim jedinstvenim karakterom. Ono što je naglašavalo špekulacije o njenoj seksualnoj orijentaciji bilo je i mešanje rodova u govoru, kao i stil odevanja na platnu i van njega. Nosila je pantalone, muške jakne, košulje, kravate, sakoe, ravne cipele i muške aksesoare. U ovome se najbolje osećala i bila je prava ONA, prava Greta Garbo. Pored toga što se oblačila u macho stilu, izjavljivala je da joj je želja da zaigra muške uloge, na primer Dorijana Greja ili Hamleta, što je opet apostrofiralo njenu seksualnu ambivalentnost. Garbo je imala lezbijske afere sa spisateljicom Mercedes de Akosta (Mercedes de Acosta) o kojoj svedoči njihova ljubavna prepiska u preko sto pisama koja se čuvaju u muzeju u Filadelfiji, posvećenom Akosti.

Slika 51 Dive XX veka: Misteriozna nimfa filmskog platnaBila je i sa još nekim poznatim ženama, ali najintrigantnija ljubavna veza bila je ona sa Marlen Ditrih (Marlene Diectrih). Pretpostavlja se da priča počinje u Berlinu još 1925. godine, kada je mlada Greta, glumica u usponu, počela da izlazi u kabare u kome je igrala talentovana plesačica sa zanosnim nogama. Kabare je bio glavno sastajalište homoseksualaca i lezbejki. Pričalo se da je Greta bila ta koja je “sredila” Marlen malu ulogu u filmu koji se tada snimao. Greta je noćima upijala ples koji je samo za nju erotizovano izvodila druga diva. I tako je romansa između dve slavne dive počela. Ali se neslavno završila. Jedna od njih dve, a verovatno je to bila Marlen, svoju strast prema drugoj nije mogla da sakrije, i poverila se nekome u čijim ustima tajna nije dugo mogla da traje. Tu se ova strasna ljubavna veza, između dve tada najpopularnije glumice završila, kao što se završilo i prijateljstvo, uprkos međusobnoj privlačnosti. Mnogi svedoci njihovih intervjua, i oni koji su pratili i bili deo njihovih karijera, govore, da su dve dive za javnost čitavih šezdeset godina glumile da se ne poznaju, a kamo li da među njima ima nečeg više. O vezama Grete sa muškarcima se isto tako ne zna mnogo (možda zato što ih nije ni bilo mnogo), ali je istina da se nikada nije udavala, i da je imala vezu sa glumcem Džonom Gilbertom, koga je ostavila pred oltarom 1926. godine. Pominju se i neke veze sa fotografima, biznismenima, i još ponekim glumcem, ali njima se nigde nije pridavalo mnogo značaja, kao što im nije pridavala ni sama Greta, izgleda. Iako se šuškalo da je bila u ljubavnoj vezi sa Klerkom Gejblom (Clarck Gable), Garbo ga nikada nije volela, niti on nju. Ona je mislila da je njegova gluma drvena, a on je nju smatrao snobom.

Slika 41 Dive XX veka: Misteriozna nimfa filmskog platna

Ono što je neizostavno kada se govori o Greti Garbo je stil koji je uticao na modne kreatore, frizere i šminkere. Neki od njih su bili inspirisani njenim izgledom sa filma, a drugi su opet uzimali za inspiraciju njen casual look, koji se manifestovao u muškoj modi adaptiranoj na žensko telo. Kažu da je 1930. popularizovala kišne mantile i beretke u čitavom svetu. I za ono vreme koje je Greta provela “u ilegali” mediji i šira javnost nije prestajala da se bavi  njenim likom i delom. Garbo se po povlačenju iz filmskog života dala na skupljanje umetnina, uglavnom slika. Bila je kolekcionar ne samo skupih slika, već i onih koje su imale zanemarljivu vrednost, ali su se njoj dopadale. Međutim, melanholija i depresija koja je oduvek karakterisala ovu čuvenu glumicu, ni po povlačenju iz javnosti nije prestajala da  ovladava njom. Garbo je 1951. godine kupila sedmosobni stan u Njujorku, odmah nakon što je dobila državljanstvo SAD. U tom stanu je živela do svoje smrti. Reditelj Lukino Viskonti (Luchino Visconti) 1969. godine pokušava svojom idejom za jedno filmsko ostvarenje, da vrati Gretu na filmsko platno, međutim i pored njenog eventualnog pristanka, film nije mogao da nabavi astronomsku cifru novca koja je bila potrebna za njegovu realizaciju. Nakon toga glumica se vratila svom životu običnog građanina, provodeći vreme u dugim šetnjama sama, ili sa prijateljima i terajući paparace i obožavaoce na svakakve akrobacije kako bi napravili bar jednu njenu fotografiju.

Slika 6 Dive XX veka: Misteriozna nimfa filmskog platna

Ova intrigantna i božanstvena diva umrla je u Njujorku 15. aprila 1990. godine u 86. godini, a 1999. njena urna je prebačena u rodni Štokholm. Holivud je nazivao “lice”,  “švedska sfinga” ili “misteriozna strankinja”, ali je nikada nije odbacio ili zaboravio. Nakon njene smrti nije se samo špekulisalo i raspredalo o njenom ljubavnom životu i povlačenju iz javnosti već se šuškalo o ogomnoj svoti novca koju je Garbo ostavila za sobom. Većina ljudi u Holivudu, koji su Gretu bolje poznavali, smatrali su da je u pitanju velika svota, jer je po njima ona bila škrta osoba. Svu svoju imovinu Greta je ostavila kćerki njene starije sestre, a  iznos je brojao čak 55 miliona dolara. Nakon njene smrti nije prestajalo i ne prestaje divljenje Greti Garbo, a tome svedoči i zanimljiv podatak da je njen opušak od cigarete na nekoj holivudskoj aukciji dosegao cenu od 352 dolara, a 1997. dospela je na 38. mesto top liste 100 najvećih filmskih zvezda svih vremena prema britanskom magazinu “Empire”, a još za života, 1950. ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao najlepša žena koja je ikada živela.

Slika 7 Dive XX veka: Misteriozna nimfa filmskog platna
Marina Gusev je profesor španskog jezika i hispanskih književnosti koji konstantno pokušava da sagleda život kroz ružičaste naočari kako bi joj lakše pao racionalizam koji je progoni, ne ume da uvija reči u foliju da bi manje bolele, ne voli fragilne ljude i ima Kalimerov sindrom (Nepravda, pa to ti je!). Voli leto, more i sunce, i da je ona “neki Bog” ukinula bi i razglednice sa zimskom idilom.