U 90% slučajeva to počinje ovako: “Ne verujem šta mi se dešava! Napokon! Toliko se uklapamo da razgovaramo po par sati bez prestanka! E, baš da vidim kako se slažu ovan i blizanac! Ili da pozovem Maju numerologa? Ma to sigurno nešto znači, čim mi je bio na gajbi tri dana! A da mu pošaljem porukicu da mi već nedostaje?”
I uglavnom se završava na neki od sledećih načina: “Ne znam šta mu je, samo je odjednom prestao da se javlja” ili “Bilo je savršeno, a onda smo počeli toliko da se svađamo da sam se pitala da li ga uopšte poznajem” i najpopularnije “Emocije su nestale, jednostavno smo se udaljili!”.
Brzo živimo, brzo jedemo – brzo i raskidamo. Zahvaljujući tome što stalno žurimo nekud dešava se da za par meseci “istrošimo” strast, vezu, a i sebe, iako su nekada za to bile potrebne godine. Zašto se to dešava? Vek u kome živimo nosi sa sobom mnogo privida, a jedan od njih je da nam je sve dostupno, transparentno, i da imamo mogućnost izbora. Ako se na to doda munjevito smenjivanje partnera, poslova i prijatelja, ne čudi što nam život mahom spada na centrifugalno rotiranje razočarenja i oduševljenja.
Ljubite se, mazite, grlite
Najveća i najčešća greška je prebrzo zbližavanje, preterana intimizacija, ogoljevanje sebe uz patološko vezivanje za drugog. Naime, kad uplovimo u novu vezu, dajemo i tražimo sve. Početna euforija vodi prebrzom, često veštačkom zbližavanju, koje kasnije otvara mnoge pukotine u odnosu dve osobe. Slobodan Selenić je jako surovo govorio o tom fenomenu: intimizacija dovedena do vulgarne banalnosti, poistovećivanje sa partnerom i uklapanje u njegov život, iznošenje svog kao na dlanu, iako je, hteli mi da se složimo ili ne, na početku svake emotivne interakcije primarna fizička bliskost.
Ljubite se, mazite, grlite… ozbiljni razgovori i planovi će svakako doći sami po sebi. U prevodu: ne pokušavajte da odmah postanete neizostavan deo nečijeg života, ma koliko to primamljivo bilo. Iz te greške proizilazi druga podjednako katastrofalna, a to je taktiziranje. Posle “medeni mesec faze” dolazi, uglavnom surovo otrežnjenje. Ništa nije onako kako je delovalo – ni partner, ni veza, a ni vi sami. Kao po nekoj inerciji jedna strana se polako udaljava i nestaje, dok kod druge raste ljubomora, mrzovoljnost i nesigurnost. Svi smo ovo bar jednom prošli i, ma koliko surovo zvučalo, taktike i igrice ne pomažu, kao ni ozbiljni razgovori i obećanja – pa to je ispucano na samom početku!
Koliko je samo devojaka isceniralo scene koje bi momka trebalo da naprave ljubomornim i koliko je samo momaka lagalo da nije čulo telefon, iako su na početku veze odgovarali na SMS u roku od par minuta.
Način da se izbegnu ove déjà vu situacije je jako jednostavan, a to je doziranje. Distanciranje, povlačenje ručne, kako vam drago. Da odmah razjasnimo, to nije isto što i taktiziranje. Taktiziranje izmenjeno i usmereno ponašanje kako bi se postigao određeni cilj ili efekat i neretko biva otkriveno. Doziranje je, opet, neka vrsta opreza, odmerenost koja ne narušava bitnije tok veze, ali je usmerava u zdravom pravcu. Nameće se pitanje: “Ali, zar to nije nesklad sa mojim emocijama protiv kojih ne mogu da idem?”. Emocije su jedno i ne treba ih sputavati, što nije slučaj sa impulsima i nagonima. Svi se pozivamo na taj razum, zašto ga malo ne uključiti? Nemojte visiti danima jedno kod drugog u stanu, nemojte prepričavati čitav svoj život i bivše veze, nemojte otkrivati svoje strahove – to će svakako samo po sebi doći. Zaboravite dugometražne odgovore na pitanja “kako ti je prošao dan”, već okrenite se malo sebi, neka partner sam shvati koliko ste vredni i zanimljivi.
Čak i neromantičnim dušicama, ovo sve možda zvuči proračunato, međutim svi znamo da brzanje i neumerenost ne vode ničemu dobrom. Pogledajmo banalan primer, klopanje bez cenzure tokom praznika, a zatim gladovanje, dijete sa jo-jo efektom i krivljenjem sebe, do sledećeg praznika, ili, u ovom slučaju, veze.
Onda će postati jasno kako život može biti jednostavan, lep i spor, kao kakva vojvođanska reka. Stariji bi rekli “sve u svoje vreme” ili “neka odleži”. Opet ja sa hranom, ali – ako vino i sir imaju svoj proces sazrevanja, zašto to ne bio bio slučaj i sa vezama?
Sonja Martić je ekspert za profilisanje gradskih faca i vodič kroz ljudske klišee, flegmatična kučka sa ogromnim srcem, koja u sebi nosi neverovatan spoj patrijarhalnog i proevropskog.
