Primetio sam da ljudi sve češće imaju problem sa stranim rečima, ili onim koje se odavno ne koriste u našem jeziku, zbog ko zna čega. Budući da sam se uvek trudio biti Samarićanin i da volim da pomažem ljudima, izdvojio sam od svog slobodnog vremena nekoliko minuta, radi upućivanja i odgonetanja šta koja reč znači.
Da počnemo.
Dobro jutro/dan/veče
Reč “dobro” uz drugu reč koja je uslovljena pomeranjem Sunca (navedeni primeri) označava pozdrav jedne, dve ili sto osoba koje srećete na ulici, hodniku, pri kupovini ili šta ja znam gde. Čisto radi pristojnijeg pozdrava i izbegavanja mimike i onomatopeje.
Hvala
Ova reč se obično izgovara nakon primanja kakvih poklona, prilikom čestitanja ili izjavljivanja saučešća.
Molim
Ova reč najčešće se upotrebljava u kombinaciji sa prethodnom. Označava vašu zahvalnost. Dakle: hvala – molim. Može se koristiti u još milion primera, al’ da ne davim mnogo. Ovo je dosta.
Izvolite
Drugi izraz za “na”, “eto ti”, “drži” – upravo je reč “izvoli” ili “izvolite”, zavisi od toga da li razgovarate sa strancem, poznatom osobom ili skupinom ljudi. Primenjuje se prilikom davanja/dodavanja nečega nekome.
Izvini
Ova reč je potpuno izgubljena u prevodu na okopokazivački, ramenoslegački ili jednostavno ćuteći jezik. Njena upotreba krije se iza svih nezgodnih situacija ili neprijatnosti koje je moguće prirediti drugima. Dakle, gaženje, udaranje, pljuckanje, češkanje i tako to. Elem, kada ste već uradili nečastivo i nečojstveno delo, reč “izvini”/”izvinite” će vas donekle iskupiti. Ovo je najbitnije za omladinu.
Gospođo/gospođice, gospodine
Žena ili čovek – u zavisnosti od pola – koga dozivate u kafani ili vas uslužuje na kasi i sličnim mestima, vama naravno poznatiji kao “ej”, “čo’ek”, “druže”, “brate”, “mali”, “šefe”, “sestro”. Smatraju se vama ravnopravnim sapatnicima na planeti i u zavisnosti od bračnog stanja (samo kod žena) mogu biti gospođa/gospođica ili gospodin.
Ovo su samo neke od nerazumljivih, a ipak postojećih reči.
Nastaviće se…
Stevica Svetozar Rajčetić je rođen u pravim godinama,ali u pogrešno vreme. Za sebe tvrdi da je savršeno nesavršenstvo i potpuna negacija onoga kakvim ga ljudi vide. Živi u Beogradu, ali je duhovno uvek u Novom Sadu i možete videti njegovu siluetu kako sedi na zidinama Petrovaradina, zamišljeno gleda ka mostovima na Dunavu… Njegova poruka čitateljima i svim prijateljima glasi “In vino veritas”.
