E Marfi, Marfi

E Marfi, Marfi

Pre nekoliko godina ostavio me momak, nekoliko dana pred planirano zajedničko letovanje. Nakon prvog šoka, odlučila sam da se kao Feniks podignem iz pepela i prihvatim poziv drugara koji su već bili na letovanju da im se pridružim. Šok je prerastao u euforiju i maltene sam do polaska brojala sate zamišljajući avanturu u koju ću uleteti inkognito putujući dvadesetak sati. Dočekao me praznjikav autobus: dve tetke, nekolicina parova sa svojim mladuncima i najveći debil moje srednje škole.

Jedva smo progovorili par kurtoaznih rečenica za četiri godine, a i to je bilo previše. Dobro, pomislim, nije to najgore što se može dogoditi, avantura je tek počela. A onda je u vozilo kročio ni manje ni više nego direktor i profesor matematike u mojoj nekadašnjoj gimnaziji kojem sam išla na živce na mnogo nivoa (zapravo bilo je obostrano). Autobus se zatvara i kreće. Do mora su se smenjivali filmovi Dragoslava Lazića sa filmovima napravljenim po serijama Siniše Pavića. Pomislim, uvek može gore i setim se NJKV gospodina Marfija.

A evo kako je sve počelo ako je verovati priči koja se provlači po enciklopedijama što virtuelnim što ovim opipljivim.

Zakon je dobio ime po majoru američkog vazduhoplovstva Edvardu Marfiju (Edward Murphy) koji je radeći neka istraživanja o validnosti novih sistema za katapultiranje pilota i uviđajući nove i nove nedostatke koji su nicali jedan za drugim izgovorio čuveno: “Šta god može poći naopako, poći će!” To je bilo 1952. godine i od tada pojam Marfijevog zakona označava kosmološku predodređenost izvesnosti pojave baksuznog događaja u kauzalnom nizu.

Postoji još nekoliko varijacija teksta prvog Marfijevog postulata a ako je verovati svedocima oni su glasili – jedan koji se odnosio na Marfijevog asistenta: “Ako ovaj momak može išta da pokvari, pokvariće”, a drugi po svedočenju Marfijevog sina: “Ako se neki posao može obaviti na dva i više načina, a samo jedan vodi u propast, biće urađen baš na taj način.”

Od prvog javnog pojavljivanja Marfijev zakon se iz aeroinženjeringa brzo širio raznim tehničkim oblastima i ušao u opštu tehničku kulturu. Ubrzo su razne varijacije ušle u popularni govor, a uopšteno se duh Marfijevog zakona odnosio na naglašavanje činjenice da se negativne stvari događaju neočekivano i/ili očekivano.

Danas svakako jednostavnim “guglanjem” možemo doći do neverovatnog broja novih i novih postulata Marfijevog zakona. Nema oblasti života u kojoj su ovi zakoni neprimenjivi.

Posredstvom ljudske osobine da neuspehe i padove pripisuju višim silama Marfijevi zakoni postali su i ostali vrlo “in” tokom svih godina od svog nastanka.

Ako ste nekad pomislili da stvari izgledaju isuviše dobro da bi bile istinite verovatno i jesu. Ako mislite da ste ušli u brži red uvek će se ispostaviti da je onaj koji ste izabrali naglo usporio, a ovaj drugi odjednom ubrzao. Zapamtite, mogućnost da sretnete nekoga do koga vam je stalo, a koga viđate retko obrnuto je srazmerna stepenu vašeg izgleda tog dana. Što vam je kosa npr. prljavija mogućnost se povećava (isto važi za bubuljicu na nosu, fleku na majici i sl.) O onome “svi sjajni su zauzeti a ako nisu nešto im fali”, da i ne govorim. To vam je kao ono ako ti se sviđa neće, a ako hoće nije bilo vredno truda (jedan od Marfijevih sledbenika zakonodavaca).

Lepota pomnožena pameću je konstanta, međutim, konstantna je samo nula. Zakon Las Vegasa u Marfijevom duhu kaže: “Nikad se ne kladi na onog ko gubi misleći da bi se njegova sreća pre ili kasnije mogla promeniti.” A jedan od mojih omiljenih studentskih glasi: “Ako ostaviš nenaučeno pet procenata gradiva, ključno pitanje će biti baš odatle. A ako kasniš na ispit verovatno je da si i zaboravio u kom kabinetu se održava. Ako se ispit održava kod tvoje kuće, zaboravićeš gde stanuješ.”

I dalje u nedogled. A kad istrošimo definicije postojećih frustracija ne brinite, pojaviće se nove (mislim frustracije).

I ne zaboravite na kraju: “Ako nešto može poći naopako – poćiće.” U najgorem mogućem trenutku i biće tvoja greška i svi će znati za to.


Aleksandra Mićić veseli mrgud koji budalaštinama vazda teži, a ponekad i nešto mudro stvori.