Drage moje dame, polako ali sigurno stiže nam zima. Ne znam da li ova snežna atmosfera i na vas utiče u ovolikoj meri, ali činjenica je da me uvek u danima koji predstoje novogodišnjim i božićnim praznicima uhvati neka melanholija. Da li je to nekakav osećaj nostalgije za nekim dobrim, starim, vremenima koji povremeno pokuca na vrata moje duše, proviri i mahne, čisto da me podseti na neke stare ljubavi, otkucaje srca u tišini, preplitanje prstiju u tami ili nešto sasvim drugo? Šta god da je u pitanju, sviđa mi se, jer me danas vodi, i ako se ne ljutite ja bih i vas povela sa sobom, u šetnju stazama bašte davno zaboravljenih emocija zbog  kojih suze naviru na oči, zbog kojih uzdišemo baš kao što su uzdisale naše majke svojevremeno, emocija koje greju srca onih koji umeju da ih prepoznaju. Ušuškajte se pored voljene osobe i krenimo svi zajedno putem koji vodi pravo u Holivud, u zlatne dane šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih, u susret ljubavnim pričama čiji sjaj i danas ne bledi.

Svaka ljubavna priča ima svoj početak, svoju zamršenu razradu i kraj koji nas ili rastuži ili razveseli. Svaka priča u sebi nosi emocije onih koji je pričaju, ili bar pokušavaju da nam je dočaraju putem malih ekrana ili dasaka koje život znače. Kada bi vas pitali koja je to romantična priča svih vremena, ili da recimo nabrojite na prste vaše ruke ljubavne filmove koji su na vas ostavili dubok utisak, na vašoj listi bi se sigurno našao film koji vam danas od srca preporučujemo a to je “Ljubavna priča”, režisera Artura Hilera, iz 1970. Ova ljubavna priča, koju pamtimo po savršenoj muzici Fransisa Laja, vodi nas u Ameriku ’70-ih koju potresaju studentski protesti i rat u Vijatnamu. Oliver Baret, kojeg glumi Rajan O’Nil, student prava na Harvardu, mladi bogataš iz ugledne porodice koja drži do svog imena i tradicije, upoznaje zanimljivu i inteligentnu studentkinju muzike Dženifer Kavileri, igra je Ali Mekgrou, i zaljubljuje se u nju. Uprkos protivljenju njegovog oca, ipak Oliver i Dženi pripadaju različitim klasama, hemija koja spaja ovo dvoje mladih jača je od svega i kao u svakoj bajci, ljubav uvek pobeđuje, ljubav koja će ih odvesti pred oltar. Taman kad pomisle da su dobili sve svoje bitke, do njih dopire strašna vest. Dženi boluje od smrtonosne bolesti i ostalo joj je malo od života. Ako ste ljubitelji romantičnog žanra, i ako ste laki na suzama kao neki koje znam, ovaj film, dobitnik prestižne filmske nagrade “Oskar”, će i na vas ostaviti dubok utisak.

Priča, poput ove, a koje su ostale ovekovečane na filmskom platnu, ima puno ali mnoge od njih nisu vredne pomena kao one koje su čitave generacije obarale s nogu. Jedna od njih, izašla iz pera književnice Margaret Mičel, ostala je u sećanju mnogima, svim onim damama koje su uzdisale za lepotanom Retom Batlerom, kojeg igra nezamenljivi Klark Gejbl, i sanjale da budu na mestu Vivijen Li. Pogađate naravno, radi se o drami “Prohujalo s vihorom”, režisera Viktora Fleminga. Radnja ovog filma, premijerno prikazanog 15. januara 1939., smeštena je na plantaži pamuka “Tara”, koja se nalazi u američkoj državi Džordžiji, za vreme građanskog rata. Glavna junakinja ove priče je južnjačka lepotica Skarlet O’Hara, najpopularnija devojka okruga za kojom luduju svi mladići osim onog u kog je ona zaljubljena, Ašli Vilkes. Ašli se ženi sa Melani, koja je bolja prilika za njega, dok se Skarlet, u momenu kada izbija rat, udaje za Čarlsa koji će ubrzo poginuti. U njen život ulazi bogati, veoma cinični i uobraženi Ret Batler koji se na prvi pogled zaljubljuje u lepu ali strašno razmaženu Skarlet koja jedino misli o Ašliju. Posle niza događaja, o kojima ne bismo da vam pričamo jer je bolje  da ih otkrijete sami, ukoliko već niste gledali ovaj film, ili da se podsetite ove romantične priče koja je osvojila svet, Skarlet i Ret se venčavaju. Bajka sa obaveznim happy endom, ili tužna priča koja će vam izmamiti suze? Ne znam, ali znam šta bi sada rekla Skarlet O’Hara. Sutra je novi dan, pravi dan da pogledate ovaj film koji je osvojio čak osam Oskara, zaradio dvesta miliona dolara, a koji ćemo pamtiti po čuvenoj Gejblovoj replici: “Frankly, my dear, I don’t give a damn.”, zbog koje je producent Szleznik morao da plati kaznu od 5000 dolara zbog strogih cenzorskih pravila koja su tada vladala Holivudom. Iza ovog filma koji je i dan danas rado gledan, ostao je mit oko njegovog nastanka koji još uvek golica maštu filmskih poklonika širom planete.

Ukoliko vas očaravaju filmovi nastali po romanu, a koji uz sve to imaju romantičnu, emotivnu priču, onda vas sigurno neće ostaviti ravnodušnima “Soba s pogledom”. Ova priča, koja za glavne junake ima mladu Engleskinju Lusi Haničerč i njenu pratilju Šarlotu Bartlet, i gospodina Emersona i njegovog sina Džordža, smeštena je u italijanskom gradu Firenci krajem 19. veka, u hotelu u kojem su odseli. Lusi i njena pratilja imaju sobu koja nema pogled na glavni gradski trg, što je za njih veliki problem koji će rešiti zahvaljujući ocu i sinu koji će pristati na zamenu. Susret sa gospodinom Emersonom, a pogotovo poznanstvo sa Džordžem, promeniće zauvek život mlade Engleskinje. Po povratku u domovinu, Lusi će morati da donese veoma bitnu odluku, ili da ostane sa svojim verenikom Sesilom ili da posluša svoje srce i konačno bude sa Džordžem. Iako je ovaj film prava ljubavna priča, postoji u njemu mnogo više od toga. Pored predivnih scena srednjevekovnih spomenika i predivne prirode koja krasi Englesku, ovaj film karakteršu veoma inteligentni dialozi, kao i podsmehivanje engleskog tradicijalnog ponašanja. Glavne uloge ovog filmskog ostvarenja producenta Džejmsa Kameruna iz 1985., koje vam  toplo preporučujemo, poverene su Megi Smit, Heleni Bonam Karter i Denholmu Eliotu.

Kada pričamo o romansama koje su krasile filmska platna, a koje su i danas aktuelne i rado gledane, ne možemo a da se ne podsetimo čuvene “Kazablanke“, sa Hemfri Bogartom, Ingrid Bergman i Polom Henridom u glavnim ulogama. Radnja ovog filma smeštena je u marokanskom gradu pod višijskom kontrolom, Kazablanci, za vreme drugog svetskog rata a zasniva se na sukobu između ljubavi i vrline.  Glavni junak Rik Blejn, Amerikanac koji voli “Rick’s cafe”, mora da odabere između ljubavi prema svojoj bivšoj dragoj koja ga je ostavila u Parizu i čijom krivicom je postao cinik, i onog što je ispravno, pomaganja njoj i njenom mužu, vođi Pokreta otpora, da napuste Kazablanku kako bi nastavili borbu protiv nacista. Film, koji je Bogartu bio prvo iskustvo “romantične” vrste, osvojio je čak tri “Oskara”: za najbolji film, za najboljeg režisera i najbolje adaptirani scenario. Likovi, dijalozi i muzika iz “Kazablanke” postali su legendarni, a s vremenom film je postajao sve popularniji tako da se  danas konstantno nalazi pri vrhu liste najboljih filmova svih vremena.

Kao šlag na torti, za kraj ovog holivudskog putovanja ostavili smo vam pravu poslasticu. Uvodne note očaravajuće melodije Henrija Mancinija i Džonija Mersera “Moon river”, koja je nagrađena “Oskarom”, po prvi put će vas ,ako već nije, staviti pod uticaj čarolije bezbrižne i razigrane Njujorčanke Holi Golajtli, koju interpretira na savršen način Odri Hepburn. Ova romantična komedija iz 1958., bazirana na bestseleru Trumana Kapotija “Doručak kod Tifanija”, upoznaće vas sa mladim piscem Polom Varjakom, glumi ga Džordž Pepard, koji  upada u Holin vrtoglavi,  haotični, i veoma slobodni stil života kojim ona uporno pokušava da pronađe odgovarajućeg milionera za kojeg bi se udala, i zaljubljuje se u nju. Ona ga je još na prvi pogled osvojila, ali ne sviđa mu se njena profesija devojke za pratnju, kao ni to što prenosi poruke mafijaša iako toga ni sama nije svesna. Iako na prvi pogled različiti, Pol i Holi su i te kako slični jer Pol, koji u zadnjih 5 godina nije napisao ništa, radi kao žigolo. Kako priča ide, njih dvoje postaju prijatelji, a možda i nešto više od toga. Završna scena na kiši, njih dvoje i mačka koju je Holi nekoliko puta pokušala da napusti, bežeći ustvari od same sebe, govori više od reči. Bez obzira na činjenicu što ovo nije klasična ljubavna priča, od onih koje vas ostavljaju bez daha, u sebi nosi emocije koje će vas zauvek pratiti.


Emina Ristović za sebe kaže da je večiti nostalgičar i pisac u pokušaju. Reči su njena igračka.

Editors choice