Emocije – ženski posao

Emocije – ženski posao

Nisu muškarci neosetljivi, nikako. Naročito su senzitivni kad je u pitanju njihov ego, njihova guzica i njihovo vlasništvo. Umeju i da plaču. Uglavnom iz samosažaljenja. To im je nekako najviši emotivni domet. Od postizanja tolikih visina, obično im se vrti u glavi i potpuno su iscrpljeni. Nisu navikli na tako težak posao, na razređenom vazduhu.

Ženama je lakše. One stalno nešto osećaju. Časkom planu i umire se, razbesne se i razvesele. Plaču i smeju se, kao kad pada kiša i greje sunce. Prirodno, bez zadrške, a izgleda i bez razloga.

Mislim, zašto kiša pada, zašto sunce sija? Tako je prirodno i gotovo.

Žena je u dosluhu sa tim prirodnim silama, a povremeno je i potpuno obuzeta njima. Stušti se na čoveka kao oluja sa grmljavinom, tuče rečima, kao grad po paprikama, kad se isprazni, skuva ručak, oriba kupatilo i evo je, već peva dok briše prašinu.

A onda pronađe neku sitnicu na polici koju paja, pa se zagleda u nju i rasplače se.

Šta sad može odjednom da bude tužno, usred sređivanja kuće, posle onolike dreke i naročito posle pevanja? Ko da razume šta je ženi u glavi? Verovatno joj je neki vetar dunuo kroz uši, a ona burno reaguje na promaju.

I kad je on pita šta joj je, ona kaže ma ništa i nastavi da plače.

Dobro kad je ništa, kaže on i ode da menja kanale.

A žene se čude kako im u tom trenutku nije kliknulo neko dugme?

Makar ono za opasnost, ako ne ono za saosećajnost.

Ko bi normalan to ništa uzeo zdravo za gotovo? Pa ima li u njemu malo ičega osim sebičnosti? Valjda vidi da plačem? Što ne sedne pored mene, pa me zagrli, balvančina jedna obična, ona neotesana?!

I tako ona više ne plače, nego opet besni. A on je mislio da je najzad bezbedan na svojoj omiljenoj fotelji sa daljincem u rukama.

Eh, budala.

Prvo će ga isterati iz fotelje da bi mogla da usisava. Onda će ga naterati da pomeri fotelju, jer sto godina nije usisavala iza i ispod.

tumblr lc8itaBP7H1qf2728o1 500 Emocije – ženski posao

I on će u jednom trenutku shvatiti da gura nameštaj po kući, upinje se da pomeri regal i razmišlja da li će ipak morati da ga rastavlja ili će mu nekako uspeti da ga samo malo gurne, jer ona pravi nov raspored u sobi, eto, dunulo joj.

Ma žene su lude, sto posto, misliće on dok šeta kauč po sobi, a onda ga iznosi na terasu, jer će tu da stoji komoda i uošte ne primećuje da ga ona posmatra zadovoljno i pakosno i kao da bi mu nešto rekla, ali se suzdržava.

Danima će još biti ljuta i izmišljaće mu razna fizikalisanja, baš kad je on smislio da se uvali u fotelju i opusti.

A on će misliti da je malo luđa nego obično, jer je verovatno u PMS-u ili nešto sa hormonima i nikada neće provaliti da je kažnjen zato što ju je prosto ostavio da plače, umesto da je zagrli i pruži joj priliku da mu kaže šta je rastužilo.

Pa, ako ne ume da se bavi emocijama, neka radi ono što mu ide od ruke. Trebalo bi da se zabrine kad shvati da danima nema ni seksa, ali on to i ne primećuje, jer je toliko umoran da zaspi čim legne.

I spava kao klada.

A ona ga gleda i čudi mu se i pomalo mu zavidi i pomalo ga mrzi.

Blago njemu.


Aleksina Đorđević