Kad pomislimo na bliskost istovremeno pomislimo na svoja iskustva bliskosti sa onima koje volimo i koje smo voleli. U našoj svesti, bliskost se vezuje za vezu sa drugima.
Biti u bliskom odnosu sa sobom je ono čega se dosetimo kasnije, kad iskusimo dovoljno zamorne i nezadovoljavajuće bliskosti sa drugima.
Bliskost je zahtevna. Ponekad suptilna, ponekad agresivna, bliskost sa drugima ponekad zarad bezuslovnog odnosa, traži odstupanje od sebe.
Koliko bliskosti možemo da podnesemo u jednom odnosu, pre nego što osetimo ultimativnu potrebu da ojačamo bliskost sa sobom?
Podnošenje nije prijatan koncept, ali je istinit. Uživanje u bliskosti ima svoje limite, a oni se nalaze tamo gde neko od dvoje bliskih počne da se oseća apsorbovano i poželi da malo uzmakne, da se povuče u svoje biće i obnovi kontakt sa izvorom. U retkim idealnim momentima, parovi nalaze ogledalo realnosti jedno u drugom i nalaze zadovoljstvo u posmatranju sebe očima partnera, u razotkrivanju novih aspekata sebe samih, kroz bliskost.
Ne mora da nam se sviđa kako nas bliska osoba vidi, ali moramo da cenimo dragocenost ovakvog uvida.
Produbljenje bliskosti u ozbiljnim vezama ima svoju dinamiku i obično se dešava nakon kriza. Bolesti, poslovni padovi, sumnje, laži i izdaje – to su uobičajeni ispiti bliskosti. Parovi ih češće ne polože.
Ali ako prebrode krizu, iz nje izađu mirniji, povezaniji i tolerantniji.
Krizu apsorbovanja doživljavamo kad naše unutrašnje potrebe zahtevaju našu punu pažnju, kad imamo potrebu da se pomerimo od bliskih ljudi, da ne bismo trpeli njihov uticaj i da bismo, bez potpore njihovog razumevanja, ili miniranja nerazumevanjem, sami došli do nekih razrešenja i odgovora. Ili do pravih pitanja, koja moramo sebi da postavimo.
Kad jedna osoba ovako uzmakne, čak i ako ume sasvim lepo da objasni zašto joj je potrebno da neko vreme bude na miru sa samom sobom, druga se uznemiri. Samo vrlo duboka bliskost i nenarušeno poverenje mogu da pomognu da mirno prihvatimo potrebu svog partnera za povlačenjem. Možda smo već prolazili kroz ovo, pa znamo da samo treba da pustimo i sačekamo. Najteže iskušenje za bliskost. Jer ona traži neprestanu obnovu i razmenu, ne trpi odsecanje i odvajanje. Zapravo, nedostatak bliskosti sa samim sobom traži neprekidnu interakciju, kao što traži i osamljivanje i predah.
Onaj ko doživljava prezasićenost međusobnošću, kao i onaj koji biva duboko uznemiren i uplašen, treba da poneguje bliskost sa sopstvenim bićem.
Da, možda se veza raspadne kad se pojavi kriza apsorbovanja.
Ali ako biste radije izabrali da imate nezadovoljnog partnera, nego da mu date priliku da sazna šta je to što ga čini zadovoljnim, ili ako zbog duševnog mira svog partnera žrtvujete svoju potrebu za samospoznajom, onda ste daleko od bliskosti.
I na putu suprotnom od ljubavi.
