Kada većna ljudi čuje reči “Erotska fotografija” prvo što im padne na pamet jesu gole žene bez morala koje se ekspolatišu za novac. Erotska fotografija je mnogo više od toga. Erotska fotografija je umetnička forma koja naglašava lepotu i erotizam tela.
Erotska fotografija se definiše kao fotografisanje nagog tela na umetnički i kreativan način. Dakle, nema nikakve veze sa pornogafijom koja je degradirajuća i bez morala. Jedina stvar koja ih povezuje jeste nego telo, ali predstavljeno na potpuno drugačiji način. Mnogi fotografi provode godine učeći da ovladaju veštinom erotske fotografije.
Neke od njih su čak i nagrađivane, tako da je potpuni apsurd porediti erotsku fotografiju sa pornografijom, iako to mnogi čine
Naga tela su se pre 1835. godine mogla naći samo na slikama i crtežima. Te godine, Louis Daguerre (Luj Dager) izumeo je prvi praktični proces fotografije. Za razliku od prethodnih njegove fotografije su imale neverovatan kvalitet i nisu bledele vremenom. Njegova nova tehnologija nije prošla nezapaženo kod umetnika koji su bili željni novih načina da oslkaju žensku formu.
Erotska fotografija je bila popularna mnogo pre nego što su se štampali časopisi kao što je “Playboy”. Istorija je puna erotskih fotografija, neke datiraju iz 1800. godine. Zbog kontroverzi, 1900. godine oni koji su bili vešti u umetnosti erotske fotografije su bili kažnjeni i na njih je bačena senka anonimnosti.
Danas, internet je znatno otežao pretragu pravih erotskih fotografija jer je pretrpan pornografskim slikama, ali svakako da ima resursa gde se mogu naći pravi umetnici i prva bogata erotska fotografija
Erotska fotografija od modela zahteva da prođu određenu obuku i obrazovanje, da savladaju kreativnu prirodu erotske fotografije kao i da nauče razliku između erotskog i pornografskog fotografisanja.
Erotska fotografija 20. veka
Erotika u ovom obliku stara je koliko i čovek. Drevni Rimljani su imali umetnike grafita koji su crtali erotiku po zidovima i kroz izgradnju zauzetih zemalja. Međutim, fotoaparat je uslovno rečeno pokrenuo savremenu klasičnu erotiku i njenu evoluciju.
Kamera je izmišljena pored pejzaža i portreta, a erotsko poziranje je počelo gotovo u isto vreme kada i upotreba kamere. Modeli koji su pozirali morali su da stoje čak 10 minuta u istom položaju da bi se dobila savršena fotografija i ispravna ekspozicija.
Umetnici su eksperimentisali sa ovim medijem i izlagali svoja dela u zemljama tog vremena i tako su dobili poklonike ove umetnosti
Tehnologija je uznapredovala i ovakve vrste fotografije se sve više koriste za masovna i modna tržišta. Masovna proizvodnja dolazi do tačke kada erotsko poziranje na razglednicama postaje popularno, i distribuira se širom sveta. Za razliku od pornografije današnjice, na erotsku fotografiju se gleda kao na umetničku formu u koju su uključeni ljudi i njihove seksualne fantazije. Svetski ratovi su proširili erotsku fotografiju širom sveta i ljudima u inostranstvu je služila kao podsetnik na ono što je ostalo kod kuće. Oružane snage se nisu obazirale na to, jer je to podizalo moral vojnicima u ekstremnim uslovima.
Moć erotske fotografije, burleske i pinup devojaka se koristi kao neki oblik virusnog marketinga
Mnoga poznata imena su bivala još poznatija nakon što su napravili ovakve fotografije. Posle rata, erotska fotografija je zarobljena. Godine 1953. uvodi se magazin “Playboy”. Prvi broj je rasprodat u 700 000 primeraka što pokazuje svetu da je erotika tu, da je prisutna i da će tu i ostati. Danas smo otišli daleko od umetnosti i kulture tog vremena, ali klasična erotska fotografija će ostati veoma poštovana od strane pravih umetnika koji znaju da cene njene prave vrednosti.
Izvor fotografija: Obsesionart.com
Miloš Jeremić je surovi realista i veliki hedonista. Trudi se da bude normalan, ali mu ne uspeva. Ne može da živi bez dobrih filmova, kafe, cigarete, belog vina, čokoladnog mleka i humora. Prezire zdravu ishranu i dosadne ljude. Piše o seksu samo kada ga urednica natera. Omiljena rečenica: “Perfection is achieved, not when there is nothing more to add, but when there is nothing left to take away.” Antoine de Saint-Exupéry
