Svaka žena je priča za sebe. Svaka žena u sebi nosi deo misterije koju već vekovima muškarci pokušavaju da otkriju bez većeg uspeha. Svaka, na prvi pogled, ista a ustvari tako različita od tamo neke druge, treće, četvrte… hiljadite žene. O svakoj od njih bi se moglo ispropovedati milion priča, napisati kilometarski romani. Sve one ljubomorno čuvaju u sebi tajne koje se retko otkrivaju. Nijedna žena nije ista ali malo njih zaista pripada onoj kategoriji koju muškarci prosto obožavaju jer nije lako biti fatalna žena.
Jedna od tih misterioznih lepotica, prava pravcata femme fatale, je glumica Odri Hepbern koja je, ne bez razloga, proglašena za najlepšu ženu 20-og veka. Rođena je u Briselu 1929. u aristokratskoj porodici, majka joj je bila baronica Ella Von Heemster. Od malih nogu je sanjala da bude balerina, što će se ostvariti zahvaljujući njenoj prvoj ulozi u filmu “Tajni ljudi” 1951. Sledi film “Monte Carlo Baby”, koji će joj promeniti život iz korena, a potom i predstava “Gigi” čuvenog pozorišta na Brodveju za koju će dobiti “Theatre World Award”. Od tada njena karijera kreće uzlaznom linijom. Za ulogu u filmu “Praznik u Rimu” sa Gregorijem Pekom dobija svog prvog “Oskara” za najbolju glumicu 1953. godine. Postavši velika holivudska zvezda, radiće sa velikanima kao što su Fred Aster, Hemfri Bogart, Gari Kuper, Džordž Pepard (Doručak kod Tifanija), Keri Grant (Love in the afternoon), Reks Harison ( Moja lepa gospođice), Piter O’Tule (Kako ukrasti milion) i Šon Koneri (Robin i Marian). Sa mnogima od njih ostaće prijatelj do kraja života. Udavala se dva puta, za Mela Ferera i Andreja Dotija, sa kojima ima dva sina. Svojom pojavom i elegancijom, lepotom koja se ne zaboravlja, ostaće upamćena kao najlepša glumica svih vremena koja je i nakom smrti, (umrla je u Švajcarskoj 1993.), ostala mit.
