Kad ste srećni iz nekog razloga, to je intenzivno osećanje, uzbuđenje koje brzo splasne i izgubi naboj. Kad ste zadovoljni sobom i svojim životom, to je trajno stanje, koje povremeno biva uznemireno intenzitetom nekih događaja i situacija zbog kojih smo nesrećni i nezadovoljni – a ta osećanja takođe gube naboj i prolaze.
Sreća kao preovlađujuće pozitivno životno stanje, mir koji smo uvek u stanju da pronađemo nema neki poseban razlog, nije intenzivno i uzbudljivo stanje koja nas uznosi i uzburkava svakodnevicu, već je posledica stabilnosti, samospoznaje, zdravog stava prema životu, sposobnosti da pronađemo zadovoljstvo u onome što radimo, u druženju, odmoru i običnim stvarima, ljubavi prema sebi i drugima.
Ipak, to je najređe stanje, koje postižemo samo delimično, koje ne znamo kako da sačuvamo, jer živimo brzim, stresnim tempom, u različitim ulogama koje ne ispunjavamo jednako dobro i čiji zahtevi nas frustriraju i ispunjavaju nemirom i nezadovoljstvom. Ne umemo da se opustimo, ili ne stižemo, nismo u stanju da rasporedimo obaveze tako da ne budemo njima pretrpani, da možemo da odahnemo, da uživamo u dokolici i da ne ispunjavamo nikakve zadatke i ničija očekivanja. Zato i životna uživanja shvatamo kao zadatak i imamo program za trenutke odmora i opuštanja, jer treba efikasno da se odmorimo i opustimo, da bismo imali osećaj postignuća i na tom planu. Način života savremene žene nije okrenut ka miru i trajnoj sreći, već ka stresnim naporima postignuća u svim životnim oblastima. Zato, tražeći sreću u malim stvarima, u intenzitetu osećanja koja nas na trenutak uziduži iznad naporne svakodnevice, postajemo površni i skloni da gomilamo stvari i doživljaje koji su samo još jedan vid postignuća.
