Biti bezgrešan, nije u ljudskoj prirodi. Mi učimo putem pokušaja i pogrešaka, a pošto smo svesna, emotivna i promenljiva bića, kreirana da pomeraju granice evolucije, da eksperimentišu i da se uvaljuju u neprilike samo zato što žele da pokrenu energiju i da se nečim zabave (životinjama nikada nije dosadno i nemaju potrebu da menjaju rutinu i ne greše u stvarima koje su jednom naučile i usvojile) mi ne možemo da garantujemo da nećemo više pogrešiti ni tamo gde smo lekciju već skupo platili. Pošto smo takođe moralna bića, stalno pokušavamo da utvrdimo šta je prava stvar i grizemo se i prebacujemo sebi, kad ne ispunjavamo kriterijume svojih sopstvenih vrednosti, ili kad povređujemo druge, zarad sopstvenog dobra. Evo nekih “grešaka” koje sebi svakako treba da dopustimo i zbog kojih nikome ne treba da se pravdamo i izvinjavamo.
Doneli ste odluku zbog koje ste srećni, iako vas drugi kritikuju
Kao da vas ne bi kritikovali da ste ispunili njihova očekivanja i zahteve. Kakve god odluke donosili, uvek ćete imati oko sebe samo nekoliko ljudi koji vas podržavaju, ne podrivaju vaše samopouzdanje i iskreno im je stalo do vaše dobrobiti i gomilu svih ostalih – a među njima su možda i članovi vaše porodice, ili barem većina njih – koji će vas tretirati kao nerazumnu i neodgovornu osobu, kao da im uopšte nije važno šta je ono što vas ispunjava i čini srećnim. I nije im važno. Oni misle da znaju kako stvari u životu funkcionišu i žele da budu u pravu – to je ono što im je važno. Kad svojim postupcima i načinom života demantujete njihove stavove i vrednosti, oni se uvrede i naljute. To je ono što je pogrešno, a ne vaša odluka.
