Da li ste znali da istorija hip-hop kulture u Srbiji datira još od osamdesetih godina? Jednim od začetnika ove muzike smatra se Bane Sunshine. Ali, velika vrata otvaraju se prvim talasom, odnosno objavljivanjem Gruovog albuma “Da li imaš pravo“ (1995), koji je ujedno i prvi rep album. U cunamiju repa koji je usledio svakako treba pomenuti izvođače kao što su grupe Robin Hood, Full Moon, Sha-Ila, Vudu Popaj, 187, Sunshine, Bad Copy, Montenigersi… Drugi, najpopularniji talas počeo je 2002. godine, osnivanjem izdavačke kuće “Bassivity Music“, kao i izdanjem albuma “Ekipa stigla“ jedne od najuticajnijih rep grupa – VIP. Treći talas pokreće album grupe THC La Familia – “Majmun idzuo“.
Neminovno je da se hip-hop kultura u Srbiji razvila, ali postavlja se još važnije pitanje – u kom smeru ona ide? Sa razvojem interneta, YouTube vrvi od pesama samoprozvanih repera iz svih delova Srbije, a čini se da se oni udaljavaju od kvalitetnog repa i pokušavaju pogrešno da definišu ovu vrstu muzike. Ipak, odlični rep albumi koji se malo-malo izdaju tu su da nas podsete da je kvalitet uvek prisutan, samo se danas možda malo teže pronalazi. Hajde da vidimo u kom je to smeru rep otišao i ko čini srpsku scenu.
Stara škola
Prvu kategoriju srpskih repera danas predstavljaju upravo oni koji su ga stvorili. Nova škola svakako se razlikuje od početaka, međutim, kriza srednjih godina pojedinih repera onemogućava im da to shvate, pa i nama otežavaju da ih posmatramo kao legende.
Ulični reperi
Oni zaista žive to geto sranje, pa su i njihove rime verodostojne. Nažalost, ranije su o getu repovali talentovani reperi, a danas je svako ko živi u bloku reper. Finalne verzije zvuče k’o demo, a flow-a nigde. Inače, poznato je da ih lenjost i premalo ambicija sprečavaju da postanu komercijalni reperi, pa doveka ostaju samo lokalne “zvezde“.
Političari
Da su njihove rime ubice, političari bi odavno bili na onom svetu. U tri minuta smeste politiku prethodnih 20 godina. Skidamo im kapu jer govore ono što mnogi ne smeju. Iako nismo uvek raspoloženi za samo ovu vrstu repa, ponekad u besu zbog možda nemilih situacija sa policijom na našem wallu često osvane “M.U.P (Mafija u plavom)“, a nakon Dnevnika neretko je tu i “Rep i Grad“.
Preletači
Najomraženija struktura repera. Počeli su kao geto reperi, a sada su sve osim repa. I kada su bili reperi, uvek im je falio kamen temeljac hip-hop kulture, ali fizički lepuškasti – uspeli su veoma brzo da steknu slavu među beogradskim srednjoškolkama. Repovali su o odrastanju u getu, prozivali Seku, Cecu i Jecu, a onda se sav taj silni potencijal pretvorio u autotune i nedeljno popodne kod Lee Kiš.
Buržuji
Nisu rep samo 50 cent i Eminem, i ako imaš sreće pa si čuo za Lil Waynea. Nije rep samo ono što ide na MTV-ju. Nisi ni reper. Ne može se repovati o getu kada živiš u salonskoj gajbi u centru. Ne može se repovati o ulici kada si za 18. rođendan dobio džip. Ne može se repovati o teškom životu, kada ga nemaš. Knjigu “Ne može da stane, neće da stane“ u ruke – edukacija pod hitno.
Swaggeri
Oni nisu ni stara, ni nova, već jednostavno škola. Swaggeri su, osim što su prirodno talentovani, dobro potkovani muzičkim znanjem. Kada su živeli geto, repovali su o tome, sada kada žive nešto drugo i njihova muzika postaje zrelija. Repuju o životu onako kako to priliči vremenu. Prilično su obrazovani i voljni da se uvek muzički i kulturno usavršavaju, tako čineći najkvalitetnija izdanja srpske rep scene godinama unazad.
Da li je četvrti talas već stigao, ili ova kategorizacija predstavlja samo efekte poplave koju je izazvao treći? U susret hip-hop festivalu “Svi kao jedan“, koji će okupiti najuticajnije izvođače u Srbiji, ostaje mi samo da se nadam da će se pred početak novog talasa situacija iskristalisati. Vreme je da oni koji repuju jer je to u trendu prestanu da bacaju senku na one koji zaista žive rep.
Tara Tomović je studentkinja novinarstva i najveći beogradski hedonista. Optimistična plavuša koja jedino zaljubljenost u Anthony Kiedisa nije prerasla. Totalno drugačija od drugih. Moto: “Energy flows where your attention goes.”