Pitate se da li postoji mesto gde je sve moguće, gde svi naši snovi prelaze u stvarnost? Postoji. To je ono mesto s kog možemo sami sebe izlečiti, mesto na koje šaljemo instrukcije kako da se ostvare naše želje – to je naša podsvest. Iz nje izvire i u njoj se deponuje sve što proživljavamo. Za rešenjima problema, otklanjanju simptoma, tegoba, bolesti, i mogućnostima da ih prevaziđemo najčešće tragamo na pogrešnim mestima. Savremena medicinska hipnoza može znatno pomoći da se nađu koreni svega kroz šta prolazimo, svega gde ne želimo da budemo.
Osnov većine poremećaja zdravlja je u psihološkoj ravnoteži čoveka. To savremena medicina sve učestalije dokazuje i lečenja sve češće bazira na holističkom, sveukupnoim posmatranju fizičkog i psihičkog zdravlja kao celine. U takvom suočavanju, hipnoza se u svetu sve više koristi, jer ona ne leči tegobe nastale usled bolesti, već otkriva zašto je poremećaj nastao, i iz dubine podsvesti razobličava korene koji su uzrokovali narušavanje zdravlja.
Hipnoterapija u medicinski razvijenim zemljama danas zauzima sve značajnije mesto. Još je dr Sigmund Frojd koristio hipnozu kao terapiju i skretao pažnju medicine na moć podsvesti.
Vođena vlastitim iskustvom i fascinacijom snage hipnoterapije dr Nataša Kunijević Mujović je uložila sve svoje potencijale da se specijalizira za hipnoterapeuta, kako bi drugima pomogla u onome što je sama iskusila. Danas ona uči i druge da postanu hipnoterapeuti.
– Naš život, naša pozitivna i negativna iskustva, sve je deponovano u podsvesti. Ona ništa ne zaboravlja, već određuje kakvi ćemo biti: uspešni, neuspešni, debeli, mršavi, vredni, lenji itd.
Mora se znati da se ne može hipnotisati neko ko to neće. Dakle, nema tu prostora za obmane i čovek mora hteti da se podvrgne hipnozi kako bi mogao biti hipnotisan. Efekat traje samo u onom delu u kome pacijent želi. Terapeut mu može dati deset sugestija, on će prihvatiti samo one koje želi. Na osnovu toga može da se napravi atrakcija, kabare. Naše podsvesno je jače je od svesnog, ali samo do momenta kada svesno ne pobuni i kaže: ”Ja to neću”. Dok se racio, iskustvo i znanje ne umešaju, objašnjava Nataša Kunijević Mujović.
Delotvorno je komuniciranje s nesvesnim i njegovo korigovanje. Hipnoza je indukovano, prolazno stanje promenjene svesti, koja je i dalje budna, ali sužena, a pažnja čoveka usmerena je prema terapeutu i njegovim sugestijama, a smanjena prema svim ostalim podsticajima iz okoline.
Govorimo o tzv. “alfa–stanju” koje se lako detektuje EEG-om. Blokirani su pojedini delovi mozga, ali nikada svi. Hipnostanje je samo po sebi isceljujuće i ugodno, jer je čovek tada duboko opušten.
– Lekar opšte prakse susreće u preko 50% slučajeva s tzv. psihosomatikom, za koju nema ciljanog dijagnostičkog postupka niti terapije, osim one iz apoteke, kojom samo uklanjamo simptome, ali ne i uzrok bolesti. To svedoči da ljudski um ima veliku ulogu u razvoju simptoma, ali i u njihovoj prevenciji, pa sve veći broj ljudi shvata da je njihov um odgovoran za njihove tegobe i traži hipnoterapiju kao način rešavanja vlastitih problema. Ne radi se o nekoj moći koju ima terapeut, već o posebnim tehnikama, kojima on pomaže osobi da sama uđe u hipnotičko stanje. U najdubljem hipnotičkom stanju nema gubljenja svesti i pacijent stalno zna šta se dešava. Samokontrola postoji i on može svaku sugestiju koja mu ne odgovara odbaciti ili prekinuti hipnozu.
Šta se sve može u hipnotičkom stanju?
U savremenoj medicini i stomatogiji, hipnoza izuzetno pomaže kod obezboljivanja ljudi koji su alergični na anesteziju. Ona može da ukloni ili svede na minimum intenzitet bola. Dragocena je pomoć hipnoterapije kod priprema za porođaj, kod oboljenja čiji je pratilac konstantni bol, naročito u fizikalnoj medicni i rehabilitaciji, kao ikod odvikavanja u bolestima zavisnosti. Bezopasna je, nema kontraefekata, ne boli, ne koriste se medikamenti.
– Imam poprilično iskustvo sa gojaznom decom. Roditelji teško postižu da deca jedu manje i da oslabe. Deca se u toku terapije ničim ne limitiraju. Odslušaju pričicu, dođu kući i sipaju koliko i ranije, ali pojedu samo pola porcije, jer im je data takva sugestija. Ne odričući se ničega počinju da gube kilažu. Kod odraslih ide savršeno kada oni odluče da to hoće. Ima ljudi koji nisu spremni, jer im je hrana zamena za nešto drugo. Hipnoterpija je odličan put, ali samo kada je osoba spremna da nađe taj put, objašnajva Nataša, dodajući da se posle par tretmana hipnoze čovek nauči autohipnozi, i kako da samom sebi bude terapeut. To je, recimo, kod stresa vrlo bitno.
Mnogi poremećaji nastaju kao posledica stresa ili je on okidač za autoimune bolesti. Kada se osoba nauči da to kontroliše, sve stavi pod kontrolu, kao recimo visok pritisak, koji je uvek posledica stresa, neurotskih stanja, pa zbog toga nesanica, grickanje noktiju, pijenje, prekomerno jedenje itd. Kada se nauči kako zaustavilti stres i kako se relaksirati, lako je korigovati i tegobe.
Autor teksta: Emina Ćirić
