Na koga prvo pomislite kada pročitate: stotine hiljada dolara, 47 adresa, 36 godina života, 30 snimljenih filmova, 15 priznanja, 12 automobila, 9 kućnih ljubimaca, 3 braka, platinasta kosa, crveni karmin, 90-60-90, Šanel 5, Džon F. Kenedi? Da, u pravu ste. U pitanju je Merilin Monro.
Ova zanosna plavuša “skoro” savršenih oblina, rođena je pod imenom Norma Džin Mortensen, 1. juna 1926 godine u Los Anđelesu, u Kaliforniji. Već od malih nogu Norma je vodila veoma buran život. Njena mentalno bolesna majka ju je dala na usvajanje ubrzo posle rođenja, i u narednih 15 godina Norma je promenila nekoliko porodica, prihvatilišta i popriličan broj adresa. Sa dve godine umalo nije umrla davljenjem, a sa šest je uspešno izbegla nekoliko pokušaja silovanja. U šesnaestoj godini se prvi put udala za Džima Doetrija, i počela da radi u fabrici, kada ju je spazio fotograf Dejvid Konover koji je promenio čitav njen život. Norma Džin, ovekovečenje fotografovog sna, je u naredne dve godine postala izuzetno popularan model. Iako je krasila naslovnice mnogobrojnih magazina, Norma je želela da ostvari svoj san i krenula je na časove glume. 1946. godine se razvodi i potpisuje prvi ugovor za “Twentieth Century Fox” uz nedeljni honorar od $125. Ubrzo posle toga, Norma Džin, prirodna brineta, postaje plavuša i menja svoje ime u Merilin Monro.
1953. godine Merilin pokazuje svoje obline u filmu “Muškarci više vole plavuše” i dobija status seks simbola. U decembru iste godine izlazi prvi broj časopisa Playboy sa njom na naslovnoj strani. Naredne godine na snimanju filma “Sedam godina vernosti” u Njujorku, Monro snima čuvenu scenu u kojoj vazduh iz metro stanice podiže njenu haljinu, što izaziva opšte uzbuđenje i delirijum među mnogobrojnim gledaocima i fanovima.
Upravo to je i bio jedan od razloga zbog čega je njen drugi brak sa Džoom Dimađijom trajao samo nekoliko meseci.
Iako je njen izgled privukao neverovatnu pažnju svih i doneo joj mnogobrojne uloge, Merilin je konačno bila spremna da se reši imidža “glupe plavuše” i oproba u mnogo ozbiljnijim ostvarenjima. Nekoliko godina kasnije, 1956, Merilin ponovo osvaja srca kako kritičara tako i publike svojom transformacijom, interpretacijom salonske pevačice u filmu “Autobuska stanica”, a zatim i brakom br.3 sa Arturom Milerom.
I dok je njena karijera bila na usponu, njen ljubavni život je imao silaznu putanju. Mnogobrojne svađe i razmirice, nekoliko pobačaja, poljuljale su Merilino samopouzdanje, povratile zataškane traume i navele je na aferu sa Iv Montanom, a zatim i na prekomernu upotrebu alkohola i raznih pilula. 1961. snimanje filma “Neprilagođeni” je bilo prekinuto zbog Meriline preterane iscrpljenosti. Posle nekog vremena film je ipak priveden kraju, ali je nažalost i njen brak.
1962. godine Merilin je bila otpuštena sa snimanja filma “Nešto se i mora dati” od strane studija zbog hroničnog kašnjenja i zavisnosti o drogama. Samo četiri meseca kasnije, pronađena je mrtva u svom domu u Brentvudu, u Kaliforniji, usled prekomerne upotrebe droga.
Da je Merilin Monro bila izuzetna ličnost i nešto više od obične glumice i dive, pokazuje ne samo njena neosporiva lepota, savršene obline, prepoznatljiv glas i uzburkani život, već i činjenica da je bila inspiracija mnogim piscima, rediteljima, slikarima, fotografima i muzičarima, od Eltona Džona pa do Merilin Mensona.
Pedesetih godina prošlog veka ona je predstavljala globalnu senzaciju svog vremena, čija je popularnost prevazišla i status ikone. Danas, njeno ime predstavlja sinonim za lepotu, senzualnost i daje snagu svima onima koji teže tome da prevaziđu lične prepreke da bi dostigli izuzetnost.
Ivana Spremo
