I malo je ponekad mnogo

I malo je ponekad mnogo

Nažalost, ja sam živi dokaz da učenje jezika postaje teže s godinama. Opšte je poznata činjenica da je um više naviknut na proces učenja tokom doba školovanja a, ako smem tako nešto da priznam, ja sam odavno okačio školsku torbu o klin.

Nemojte pogrešno da me shvatite, još uvek nisam baš star, ali svakako mogu da posvedočim da je naučiti nove reči ili shvatiti gramatičke principe teže nego u tinejdžerskom periodu. Naročito ako je odabrani jezik srpski.

Ispričaću vam o svom pokušaju da naučim srpski, jezik sa mnogo “nagaznih mina” u vidu gramatičkih pravila. To nije baš najlepša priča i nema naročito srećan kraj.

Provodim dosta vremena u Srbiji i na zapadnom Balkanu. Zato bi se moglo očekivati da naučim jezik, kako bih na svojim putovanjima imao koristi od komunikacionih veština. Uz to, mislio sam da bi bio lep gest prema mojim mnogobrojnim prijateljima na Balkanu kada bih se potrudio da sa njima podelim njihov jezik.

To je bilo pre nego što sam shvatio koliko su nesavladiva mnogobrojna glagolska vremena i njihov uticaj na završetke reči u skoro svakoj rečenici. Mogu da savladam osnove i gramatička pravila su mi prilično jasna, ali čim moram da ih upotrebim, “zablokiram”. Udario sam u zid od cigala i izgleda da ne umem da nađem način da ga zaobiđem.

Na sreću, broj ljudi koji govore engleski u Beogradu bi posramio većinu Britanaca, koji su vrlo nevešti sa stranim jezicima. Mladi ljudi očekivano dobro barataju jezikom, ali čak i vrlo stari prodavci cigara su ponosni što mogu da “sklepaju” nekoliko rečenica na engleskom – i iskoristiće priliku da ih isprobaju na vama.

Deo istorijskog nasleđa Beograda kao metropole kroz koju je prošlo mnogo trgovaca i putnika iz celog sveta je to što su ljudi gostoprimljivi i pozitivnog stava prema turistima danas.

Čak i ako nemaju znanje stranog jezika, Srbi će se potruditi da pomognu. Bio samu situaciji da se mučim sa uličnim nazivima napisanim ćirilicom i mapom na latinici. Jedan dečko je primetio moju zbunjenost i, umesto da mi samo da uputstva, proveo me je ulicama do mog hotela. Vrlo je malo verovatno da se takav tretman može dobiti u Londonu.

Ako se potrudite da savladate srpski, očekuje vas potpuno novo iskustvo. Većina ljudi je zapanjena činjenicom da jedan Englez pokušava da nauči njihov jezik tako da čak i mrmljanje nekoliko rečenica u restoranima, barovima i radnjama donosi osmehe i gestove podrške.

Moje srpskog mi pomaže pri naručivanju hrane, kao i kupovanja piva, kredita za telefon i karata za autobus, ali teško da se može reći da je na prihvatljivom nivou. Ipak, nema veze: čim pokažem da sam uložio napor da pokažem interesovanje za njihovu otadžbinu, vrata mi se otvaraju. Ništa nije teško.

Veliki problem je što me je moj ograničen fond znanja ostavio bez samopouzdanja da govorim srpski pred svojim prijateljima. To je prepreka koju tek treba da prevaziđem, ako planiram da se izborim sa jezikom. Nedavno sam bio na pravoslavnom venčanju i predstavljeni su mi mladoženjini roditelji. Bez razmišljanja sam ih pozdravio sa “drago mi je”. Mladoženja, Siniša, bio je prilično šokiran što je čuo mene kako izgovaram reči na srpskom, i to njegovim roditeljima!

Meni su podrška prijatelja (koji mi savetuju da ignorišem tešku gramatiku i gradim rečnik) i reakcije na ulici kada se potrudim da govorim jezik vrlo podigle samopouzdanje i pokrenule me da potražim privatnog profesora u Londonu i ponovo počnem sa časovima. Obaveštavaću vas o svom napretku – poželite mi sreću!


Markus Ejgar je britanski novinar, PR menadžer i autor bloga W!LD RooSTeR. Strastveni je ljubitelj filma, muzike i dobrih knjiga, a na svom blogu redovno izveštava o savremenoj kulturi u Srbiji i na Balkanu. Uživa u svirkama i malo toga voli više od odlične hrane s dobrom bocom vina.

Prevod sa engleskog: Uroš Pajović