Fenomen veštačke inteligencije ili zašto smo zapravo fascinirani serijom Zapadni svet

Zašto je odluka da životu uvek kažeš “Da” najbolja odluka koju možeš da doneseš? (BLOG)

Prolećna styling formula: Hrabri printovi i jarke boje

„Sve što možemo da zamislimo je stvarno“: U čemu se krila inspiracija i genijalnost Pabla Pikasa?

Definicija sreće: Kako da zasijaš svojim unutrašnjim sjajem?

Ponosna na svoju jedinstvenost: Da li znaš koji je tvoj faktor?

Misliš da je chic fashion business look nedostižan? Razmisli još jednom!

Wannabe editorijal: The Land of Melancholy

Nova prolećna H&M kolekcija je stigla i ovih 5 komada su apsolutni must have

8 razloga zašto je broj 89 nova senzacija u beauty svetu

Ishrana: Najčešće greške i saveti za pravilnu ishranu (1. deo)

Ishrana: Najčešće greške i saveti za pravilnu ishranu (1. deo)

Kada govorimo o ishrani, važno je reći da našem telu nije dovoljna samo energija da bi optimalno funkcionisalo.

Naime, ishrana savremenog čoveka nije naročito raznovrsna i uglavnom sadrži veliku količinu nezdravih zasićenih masti i trans-masnih kiselina, prevelike količine soli. Hleb i peciva se prave od belog brašna i sadrže veliku količinu aditiva. Organizmu su neophodne različite hranljive materije koje sadrže ugljene hidrate (šećere), belančevine (proteine) i masnoće (lipide) u određenom međusobnom odnosu i što je veoma važno: vitamine, minerale i antioksidanse.

Koje su to najčešće greške u ishrani?

bread Ishrana: Najčešće greške i saveti za pravilnu ishranu (1. deo)

Hleb i peciva se prave od belog brašna i sadrže veliku količinu aditiva

Previše soli, premalo vode

Preporučeni dnevni unos kuhinjske soli je dva do četiri grama (pola kafene kašičice soli). U našoj zemlji prosečno stanovništvo unosi čak osam puta veću količinu soli, pre svega zato što se so dodaje namirnicama prilikom tehnološkog procesa proizvodnje.

Odakle potiče so u našoj ishrani?

Pored toga što je so sastavni deo mnogih namirnica – mesa, različitih vrsta povrća, so se u velikim količinama nalazi u industrijskim proizvodima: mesnim prerađevinama, konzerviranoj ribi i povrću, supama iz kesice, gotovim jelima, grickalicama, žutim sirevima, pecivu… Takođe, hleb sadrži oko jedan gram soli u svakom parčetu. Sa druge strane, dnevni unos vode trebalo bi da bude za odrasle 1,5 do tri litra, ali većina stanovnika ni približno ne unosi potrebnu količinu vode.

Značaj: ishrana sa previše soli povezana je sa povišenim krvnim pritiskom – hipertenzijom, ali i nastankom bolesti kao što su koronarna bolest srca, bolesti perifernih arterija i aneurizme, bolesti bubrega, infarkt srca i infarkt mozga – šlog. Novija istraživanja pokazuju da je ishrana sa previše soli povezana sa nastankom karcinoma želuca.

Savet: 

Izbegavajte industrijski proizvedenu hranu, suhomesnate proizvode, grickalice, ne dosoljavajte hranu za stolom, birajte konzervisane namirnice bez dodatne soli, ali pre svega, birajte sveže namirnice; umesto soli koristite začinsko bilje za poboljšanje ukusa hrane (bosiljak, peršun, mirođiju itd.)

Posetite Clinicanovu, posetite naš Lifestyle vodič

Editors choice