Koncept negativnih emocija sličan je konceptu negativne energije. Mislimo da je to nešto što treba da izbegavamo, a pošto ne znamo kako bismo izbegli nešto što nadire iz nas samih, kao što ne znamo ni kako da izbegnemo nešto neuhvatljivo i nevidljivo što nas ugrožava spolja, osećamo se loše. Potiskivanje negativnih emocija ne radi, odnosno, radi, ali na našu štetu – jede nas iznutra, kao što ne radi ni ignorisanje negativne energije, odnosno radi isto kao i potiskivanje.
A možda se ne radi ni o negativnim emocijama, ni o negativnoj energiji, nego o negativnom konceptu u kome smo žrtve nekih sila koje ne razumemo.
Izbegavajte stres, razmišljajte pozitivno, radite na sebi, živite zdravo, održavajte duhovnu ravnotežu. Dobro, super, važi. I baš nam lepo ide, dok nas ne preplave negativne emocije. Strah, bes, tuga, ljubomora. Uzalud dišemo i umirujemo um, uzalud prizivamo pozitivne misli. Dubljenje na glavi bi pomoglo, ali to nikad ne radimo.
Kako bi nam uopšte palo na pamet da uradimo tako nešto u trenucima kad pokušavamo da izdržimo nalet osećanja a da se ne raspadnemo?
Ali raspadnemo se. Ne eksplozivno, da se razletimo na sve strane, nego implozivno. Urušimo se u sebe, razbolimo se. Sve tripujući kako stoički podnosimo udare života. Kako održavamo pozitivnost uprkos svemu. Ali nema pozitivnosti uprkos bilo čemu. Suštinska pozitivnost obuhvata i prihvata i sve negativnosti, naročito one od kojih možemo da se raspadnemo.
Kako da proširimo koncept?
Negativnost i pozitivnost su polariteti. Suština je u energiji. Svaka ima snagu koju možemo da upotrebimo kao gorivo za svoj motor. Emocije nisu došle niotkuda da nas maltretiraju, one su naša reakcija, naš doživljaj našeg sveta. A svet je sigurno veći i mnogostrukiji, nego što ga doživljavamo kroz neku ograničavajuću emociju. Strah je možda realan, a možda iracionalan i maskira nešto drugo. Susretnimo se s njim u mraku i pustimo ga da nas vodi za ruku. Saznaćemo nešto korisno o sebi, sigurno. Osim toga, strah angažuje naše odbrambene sposobnosti, izoštrava reflekse i puni nas adrenalinom. Samo treba da se setimo šta nas je beše ono mrzelo i nikako nismo uspevali da uradimo, jer nam je falila energija. U besu imamo mnogo eksplozivne energije koja traži da se ispuca, a samo nas nedostatak perspektive, odnosno suženje svesti sprečava da ga iskoristimo kreativno. Ah, setite se kako se osećate kad ste besne na svog muškarca. I kako vas to pokreće da budete odlučne i da se okrenete sopstvenim potrebama, pa makar bile i nevaljale. Dobar je bes, od njega se osećamo živo i aktivno. Neki ljudi samo zato stalno besne – to im je najuzbudljiviji doživljaj života. Ljubomora može da nas pokrene da se ozbiljno pozabavimo svojim slabostima zbog kojih se osećamo inferiorno i nesigurno – jer otuda ona dolazi.
Tuga nije negativna emocija. Nema taj naboj. Niko ne voli da bude tužan, ali talas tuge, plima tuge, reka tuge, nose nas pravo u sopstveno srce, dušu, biće. Najpovezaniji smo sa sobom kroz tugu. Tuga je vreme spoznaje i opraštanja. Cenite tugu i nemojte je odagnavati.
I što se tiče onog dubljenja na glavi. Nisam se šalila. Glava i stopala imaju suprotan polaritet. Kad se izvrnete naopačke promenite polaritet, što je korisno za energetsko balansiranje negativnih naboja. I za zbunjivanje mozga. Telo je u emotivnim pitanjima daleko pametnije od uma.
Pročitajte i:
Pozitivne i negativne misli: Ma misli šta hoćeš, ali učini nešto
