Koje su uopšte granice mladosti? Naročito danas, kada izgleda da su se one pomerile u svakoj životnoj oblasti i da žene imaju pravo i dužnost da ostanu mlade i posle četrdesete?
Sa trideset godina počinjete da se brinete da ste počeli da starite. Osećate i vidite promene na sebi i u sebi, interesovanja vam se menjaju, više ste svoji i svesni da nemate tako puno vremena da u tome uživate baš onako kako biste hteli. Pitate se hoćete li stići da obavite u jednom životu sve što ste naumili. Slušate kako ste na vrhuncu snage, kako vam je ta “sredina” života najplodniji, najdelotvorniji i najaktivniji period i pokušavate da se sa tim identifikujete. Trudite se da održite dobru formu, da pratite ritam mladosti, ali način života, potrebe i prioriteti vam se menjaju i nešto u vama govori vam da ste zreli, spremni, odgovorni i da to zapravo znači da je starost počela, iako još nije uočljiva.
Deset godina prođe dok ste rekli “deset godina” i obrete se sa 40 svećica na torti, prkosno i radosno proslavljajući jubilej, trijumfujući – jer stvarno osećate da ste još mladi. Sa trideset ste počeli da zazirete od starosti, ali sa četrdeset tačno znate da imate bar još deset godina pred sobom, dok starost ne postane očigledna i dok ne počnete da ličite na osobu srednjih godina i dok svi komplimenti koje primate ne počnu da glase “dobro izgledaš, odlično se držiš”.
