Slučajno ili namerno, opravdano ili ne, nekolicina ljudi se nesvesno složila i dobacila mi da sam baš kao lik iz jedne mnogo popularne serije. Onako, usput. Prvi put sam se kiselo nasmešila i pomislila da bih stvarno mogla da nabacim koji kilogram. Drugi put sam pokušala da se setim poslednjeg neurotičnog ispada u javnosti. Treći put nijedan Srbin ne bi oprostio: “Keri… Četrdesetogodišnja fufa sa dobrim cipelama… Hvala. Ni tebi ne bi škodilo malo spavanja.”
Peti ili šesti put me je naveo da batalim principe i prionem na konstruisanje slike koju okolina ima o meni.
Nije da sam zainteresovana za titulu najmozak Balkana, ali ni najplićak se ne bi uklapao u moju viziju uspeha.
Da napomenem, seriju sam gledala, čak i reprize. I uživala. Za one kojima se “Seks i grad” (Sex and the City) gadi više od tuđeg govanceta, ide i objašnjenje: Većina devojaka nije očekivala da će je četiri sredovečne žene, zavisne od telefona, zabava i lakih muškaraca, naučiti da žive ili budu in. Ni literarno obrazovanje nije bilo u planu, ali smo svakako naučile nekoliko imena kreatora, videle unutrašnjost njujorških restorana, odmerile guzove Samantinih ljubavnika i čule podosta vrlo vickastih komentara. I više nego ispunjena očekivanja.
