Verovatno su ti neki (retki) mudri i osetljivi ljudi nekad rekli da ne moraš uvek ti da budeš svima oslonac, da pustiš malo da drugi odrade svoj deo za tebe, da se odmoriš od svoje snage. U tome si našla potvrdu onoga što i sama osećaš, ali si nastavila i dalje – dok nije došao trenutak da kažeš sebi da je sada stvarno dosta i da prosto pustiš, da vidiš šta će da se desi. A dešava se ovo:
Prestaneš da primoravaš sebe da budeš delotvorna i prisutna
Ne prihvataš poziv na svaki događaj koji inače nikako ne bi propustila, jer se osećaš obaveznom da svojim prisustvom pružiš podršku, ili jer treba da izađeš i da se dobro provedeš. Uspevaš da odbiješ čak i one koji traže tvoje mišljenje, utehu, savet. Imaš prava da ne budeš na raspolaganju i da ne učestvuješ, da procesuiraš sopstvena osećanja, umesto da ih zanemaruješ (i bežiš od njih) jer si potrebna. Svako može bez tebe, ali ti ne možeš bez sebe, makar to značilo da se osamljuješ i da ti prijatelji prebacuju da si čudna i da te ne znaju takvu. Neka se navikavaju. Bravo za tebe!
Iskrenija si po pitanju svojih osećanja
Onog momenta kad nekom bliskom kažeš “ne, ne izbegavam te, samo mi je takav period, nemam ništa da pružim, sve što imam potrebno mi je za samu sebe” otvaraš još jedna vrata ka svojoj povezanosti sa sobom. Neka bliska osoba sama shvati šta to znači, a to znači da ona tebi ne pruža podršku i da u tom odnosu ti više daješ. To je veliki izazov za taj odnos, ali veoma potreban. I tebi je to najzad jasno.
Voljna si da zatražiš pomoć
To je velika stvar za tebe – ti si ta kojoj se drugi obraćaju, a sada, osećaš da smeš da imaš potrebu da se i ti nekome obratiš. To su možda jedna ili dve osobe u tvom životu, ali to je dovoljno.
