Život ide svojim tokom i kad ništa ne činiš da ga usmeriš, ali ponekad taj tok preti da te preplavi i odnese sa sobom i tvoje snove i nade, usmeravajući te svojim uskim koritom kao i gomilu ljudi oko tebe – a ti osećaš koliko je lako prepustiti se proseku, ne učiniti ništa, ne pobuniti se, ne plivati i ne pokušati da izađeš na obalu i potražiš druge prostore i druge tokove. Izguljenost nije samo kad ne znaš kuda ćeš – nego i kad tačno znaš da ti se to kuda ideš uopšte ne sviđa. Kako da usmeriš sebe ka sebi, kad već sa 20 osećaš da će te životna struja progutati ako se ne odupreš?
Pronađi šta je za tebe – putem eliminacije
Većina ljudi ne zna šta da radi sa sobom u svojih dvadesetak, ili mirno dopušta da ih nosi tok koji je pre njih odneo i njihove roditelje i tolike druge ljude koji eto žive, manje-više stabilno. Ali mladost ti služi da istražuješ i eksperimentišeš. Niko ne očekuje od tebe da sa 20 znaš ko si, ali ti treba da zahtevaš od sebe da to saznaš. Dakle, pokušaj. I visoko vrednuj sve ono u čemu ne uspevaš i što ti ne ide – jer onda to možeš da odbaciš i nastaviš da istražuješ. Tako ćeš putem eliminacije stići do stvari koje ti leže, koje ti lako idu, sa kojima se osećaš dobro i prirodno, u kojima pronalaziš sebe. Pokušaj sve normalno što se nudi – isprobaj sve vrednosti koje društvo nameće, budi dobra, vredna, strpljiva, istrajna, školuj se, uči, nađi dobrog dečka. I probaj i ono drugo, što ti niko ne preporučuje – preispituj sve vrednosti, filozofiraj, sumnjaj, pobuni se i odupri, uživaj u nekim površnim i ekstravagantnim stvarima, imaj avanture, rizikuj. Veoma je verovatno da ćeš pronaći sebe u spoju raznih, pa i oprečnih vrednosti – tvoje je da ih odmeriš i spojiš onako kako tebi najviše odgovara.
